Недеља, 26.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сваке године у нашој земљи утопи се 90 особа

Црвени крст Србије данас почиње кампању превенције утапања под слоганом ,,Life Saving – спорт који спасава животе”
Сваке године у нашој земљи утопи се 90 особа
Обука за спасиоце на води траје од 240 до 720 сати (Фото Црвени крст Србије)

Према проценама Светске здравствене организације, глобално се годишње 236.000 особа утопи, сваког дана око 650, а чак 26 људи сваког сата. То је биланс тихе епидемије смртних исхода који се могу спречити. Утапање је узрок око 2,5 милиона смрти које су могле бити спречене у последњих десет година, а и један је од десет узрока смрти деце и младих до 24 године. Реч је о проблему који није довољно препознат, због чега Црвени крст Србије данас почиње са кампањом превенције утапања у Србији под слоганом ,,Life Saving – спорт који спасава животе”.

Проф. др Драган Радовановић, председник Црвеног крста Србије, каже за „Политику” да када говоримо о трагедијама које би могле бити спречене, спасилаштво на води заузима значајно место. Србија се према статистици СЗО налази испод европског просека када је реч о утапању. Према њиховим подацима, од 1998. до 2020. године у нашој земљи годишње се утопи 89 особа.

– Како свака активност која утиче на превенцију утапања смањује ризик од нежељеног догађаја, свако до нас може да допринесе смањењу смртних исхода у води. Неопходно је поштовање правила понашања и безбедности на води. Значи, не улазити у воду преграјан, под дејством алкохола или пуног стомака, посећивати купалишта која имају организовану службу спасавања на води, купати се у непосредној близини спасиоца – указује др Радовановић.

На организованим купалиштима, како је напоменуо, увек су ту и спасиоци.

– Да би неко постао сертификован спасилац неопходно је да прође обуку за спасиоце на води која траје од 240 до 720 сати. Кандидати полажу испите из теорије спасилаштва на води, пружања прве помоћи и тренажне праксе. Обука је интезивна и захтева одговорајућу психофизичку припрему и свакако, као и у свим пословима, посебно оним који чувају животе, велику посвећеност – каже др Радовановић.

Спасилац је неко ко је увек на опрезу, будно прати део купалишта за који је надлежан и континуирано одржава своју физичку спрему и способност да спасава људски живот. Притом, да би неко постао спасилац на води потребно је да има минимум 18 година и завршену средњу школу. Такође, потребно је да има пливачке предиспозиције за учешће на обуци и лекарко уверење да је способан да обавља спасилачки позив. Према проценама Црвеног крста Србије, сваке године се у Србији оспособи или обнови своје спасилачко звање преко 700 спасилаца.

– Нажалост, интересовање за спасилачки позив је сваке године све мање. То је једноставно последица кризе изазване ковидом 19, са којом се сви у свету суочавају. Између осталог, и то је разлог што ЦКС ове године кампањом жели да промовише спасилачки позив. Није наодмет апеловати на грађане да поштују правила понашања на купалиштима и безбедност на води (да током боравка на чамцу носе прслуке за спасавање, да не остављају децу без надзора док су у близини воде, да ограђују простор око својих приватних базена, да науче да пливају и стекну вештине самоспасавања и безбедности на води). Покретањем кампање желимо да промовишемо спасилачки позив и прикључујемо се глобалној кампањи СЗО, чији је слоган „Свако може да се утопи, али нико не треба” – каже др Радовановић и напомиње да ће се национално отворено првенство у спасавању живота (Life Saving) први пут после 40 година организовати у Србији.

Дивља купалишта узимају данак

Утапања се дешавају и на уређеним и на неуређеним купалиштима – у рекама, језерима, базенима. Двојица тинејџера утопили су се 6. јуна у Савском језеру на Ади Цигалији. Малолетници су били ученици средње школе, а тела дечака су извучена из воде након што је полицији пријављено да је већи број матураната ушао у воду, а да двојица њихових другова нису испливали. На Ади тада није била отворена сезона купања и зато на том месту није било дежурне спасилачке службе.

Тинејџер из костоловачког насеља Канал утопио се 11. марта у рукавцу Дунава. Седамнаестогодишњак је настрадао када је са друговима искочио из чамца.

У таласима Дунава, 18. марта око 22 часа, у близини Панчевачког моста, преврнуо се чамац с четири пријатеља. Један од њих је уз помоћ даске успео да доплива до обале, али тројица његових пријатеља остали су поред преврнутог чамца. Њихова тела нађена су 8, 10. и 13. априла.

А. Б.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.