Svake godine u našoj zemlji utopi se 90 osoba

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, globalno se godišnje 236.000 osoba utopi, svakog dana oko 650, a čak 26 ljudi svakog sata. To je bilans tihe epidemije smrtnih ishoda koji se mogu sprečiti. Utapanje je uzrok oko 2,5 miliona smrti koje su mogle biti sprečene u poslednjih deset godina, a i jedan je od deset uzroka smrti dece i mladih do 24 godine. Reč je o problemu koji nije dovoljno prepoznat, zbog čega Crveni krst Srbije danas počinje sa kampanjom prevencije utapanja u Srbiji pod sloganom ,,Life Saving – sport koji spasava živote”.

Prof. dr Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta Srbije, kaže za „Politiku” da kada govorimo o tragedijama koje bi mogle biti sprečene, spasilaštvo na vodi zauzima značajno mesto. Srbija se prema statistici SZO nalazi ispod evropskog proseka kada je reč o utapanju. Prema njihovim podacima, od 1998. do 2020. godine u našoj zemlji godišnje se utopi 89 osoba.

– Kako svaka aktivnost koja utiče na prevenciju utapanja smanjuje rizik od neželjenog događaja, svako do nas može da doprinese smanjenju smrtnih ishoda u vodi. Neophodno je poštovanje pravila ponašanja i bezbednosti na vodi. Znači, ne ulaziti u vodu pregrajan, pod dejstvom alkohola ili punog stomaka, posećivati kupališta koja imaju organizovanu službu spasavanja na vodi, kupati se u neposrednoj blizini spasioca – ukazuje dr Radovanović.

Na organizovanim kupalištima, kako je napomenuo, uvek su tu i spasioci.

– Da bi neko postao sertifikovan spasilac neophodno je da prođe obuku za spasioce na vodi koja traje od 240 do 720 sati. Kandidati polažu ispite iz teorije spasilaštva na vodi, pružanja prve pomoći i trenažne prakse. Obuka je intezivna i zahteva odgovorajuću psihofizičku pripremu i svakako, kao i u svim poslovima, posebno onim koji čuvaju živote, veliku posvećenost – kaže dr Radovanović.

Spasilac je neko ko je uvek na oprezu, budno prati deo kupališta za koji je nadležan i kontinuirano održava svoju fizičku spremu i sposobnost da spasava ljudski život. Pritom, da bi neko postao spasilac na vodi potrebno je da ima minimum 18 godina i završenu srednju školu. Takođe, potrebno je da ima plivačke predispozicije za učešće na obuci i lekarko uverenje da je sposoban da obavlja spasilački poziv. Prema procenama Crvenog krsta Srbije, svake godine se u Srbiji osposobi ili obnovi svoje spasilačko zvanje preko 700 spasilaca.

– Nažalost, interesovanje za spasilački poziv je svake godine sve manje. To je jednostavno posledica krize izazvane kovidom 19, sa kojom se svi u svetu suočavaju. Između ostalog, i to je razlog što CKS ove godine kampanjom želi da promoviše spasilački poziv. Nije naodmet apelovati na građane da poštuju pravila ponašanja na kupalištima i bezbednost na vodi (da tokom boravka na čamcu nose prsluke za spasavanje, da ne ostavljaju decu bez nadzora dok su u blizini vode, da ograđuju prostor oko svojih privatnih bazena, da nauče da plivaju i steknu veštine samospasavanja i bezbednosti na vodi). Pokretanjem kampanje želimo da promovišemo spasilački poziv i priključujemo se globalnoj kampanji SZO, čiji je slogan „Svako može da se utopi, ali niko ne treba” – kaže dr Radovanović i napominje da će se nacionalno otvoreno prvenstvo u spasavanju života (Life Saving) prvi put posle 40 godina organizovati u Srbiji.

Divlja kupališta uzimaju danak

Utapanja se dešavaju i na uređenim i na neuređenim kupalištima – u rekama, jezerima, bazenima. Dvojica tinejdžera utopili su se 6. juna u Savskom jezeru na Adi Cigaliji. Maloletnici su bili učenici srednje škole, a tela dečaka su izvučena iz vode nakon što je policiji prijavljeno da je veći broj maturanata ušao u vodu, a da dvojica njihovih drugova nisu isplivali. Na Adi tada nije bila otvorena sezona kupanja i zato na tom mestu nije bilo dežurne spasilačke službe.

Tinejdžer iz kostolovačkog naselja Kanal utopio se 11. marta u rukavcu Dunava. Sedamnaestogodišnjak je nastradao kada je sa drugovima iskočio iz čamca.

U talasima Dunava, 18. marta oko 22 časa, u blizini Pančevačkog mosta, prevrnuo se čamac s četiri prijatelja. Jedan od njih je uz pomoć daske uspeo da dopliva do obale, ali trojica njegovih prijatelja ostali su pored prevrnutog čamca. Njihova tela nađena su 8, 10. i 13. aprila.

A. B.