Координатори интимности ускоро у филмској индустрији

Снимање интимних сцена на филму и у телевизијским серијама једно је од најосетљивијих сегмената седме уметности. Често се дешава да се прекораче границе или да глумци на различити начин схвате како њихов интимни чин треба да изгледа и ненамерно повреде свог филмског партнера. Све су то разлози због којих ће на препоруку Савеза психотерапеута Србије у оквиру Балканске асоцијације трансакционих аналитичара ове јесени почети једногодишња едукација за координаторе интимности на снимањима у филмској индустрији у Србији.

Како у разговору за наш лист објашњава редитељ Никола Љуца и један од реализатора овог пројекта, који ће се одвијати уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност (UN Women), у првој генерацији полазника биће психолози сензибилисани за ову област, који ће након завршене едукације моћи да раде у филмској индустрији.

„Сцене еротике, сексуалног односа или интимног зближавања обично су у сценаријима ’објашњене’ са по једном или две реченице, тако да увек постоји сива зона за интерпретацију. Током снимања интимних садржаја на филму и телевизијским серијама у игри је ваше тело, а повреде могу да иду од емоционалних и психолошких до физичких, уколико се оно додирује на начин који није прикладан за ту особу и није у оквиру договора и сагласности. Као што имамо каскадере који замењују глумце у опасним сценама и стенд координаторе за сцене туче, који воде рачуна да не дође до повреда том приликом, тако су велике продукције у свету отвориле врата координаторима за интимност, који гарантују да нико током снимања интимних сцена неће бити повређен или трауматизован, а публика ће бити у прилици да те сцене препозна као уметнички чин”, истиче Љуца. Он додаје да ће Србија бити прва земља у региону која уводи ову професију у свет покретних слика и која је добила лиценцу за координаторе интимности од британског удружења психотерапеута.

Љуца објашњава да координатори за интимност блиско сарађују са редитељима и кореографима како би помогли у планирању интимних сцена. Од њих се очекује да осигурају да сви чланови екипе и глумци буду свесни контекста интимности као дела приче, да глумци дају пристанак за све интимне сцене, да се ове сцене изводе према претходно договореној кореографији. Такође, да се глумци подстичу да обележе крај сваке интимне сцене тренутком који ће сигнализирати повратак стварном животу, као и да начини за евентуалну пријаву узнемиравања на сету буду доступни свим учесницима.

Како је приликом представљања овог пројекта нагласио глумац Милан Марић, посао глумца подразумева физички контакт и доста импровизације – због тога координатори интимности могу у великој мери да помогну у снимању свих сцена зближавања, интимности и излагања тела, а не само сцена секса.

„Ако имамо, на пример, каскадере да би се осећали безбедно, тако и сцене интимног односа треба да буду испланиране и координисане”, објаснио је Марић.

Глумица Амра Латифић, која је поред Милана Марића и Николе Љуце један од учесника овог пројекта, у разговору за „Политику” наглашава да потпуна уметничка креативност може да дође до изражаја само ако се глумци осећају безбедно и сигурно на филмском сету.

„Најчешће се дешава да се интимне сцене договарају у четири ока или само у консултацији са редитељем. И тако се ствара простор у коме може доћи до погрешних интерпретација, јер једну инструкцију редитеља глумци могу разумети на другачији начин. Супротно увреженом мишљењу да су глумци екстровертне особе које немају проблем да се скину и ’разголите’ у сваком филму, већина мојих колега заправо је стидљива и неки од њих имају проблем да кажу да су им одређене сцене непријатне. Чак ни чињеница да имате велико искуство не значи да ћете са лакоћом одглумити интимне сцене – због тога је веома важно што ће нам се на сету ускоро придружити координатори интимности”, објашњава наша саговорница. Она тврди да ово занимање никако није синоним за увођење цензуре у филмску уметност.

Ново поглавље у свету филма

„Са великим задовољством подржавамо иницијативу увођења координатора интимности на снимањима и програм обука, али и подизање свести о овој теми која је важна за филмску и телевизијску индустрију, јер мислим да не можемо одвојити културу у оквиру индустрије од културе садржаја који она пласира”, истиче Милана Рикановић, директорка UN Women у Србији. Додаје да истраживања показују да један од пет филмова у свету режира жена, а 84 одсто средстава за финансирање иде у филмове које режирају мушкарци. Подсетила је да је након скандала који је потресао Холивуд са продуцентом Харвијем Вајнстином, покрет „Ме Too” отворио ново поглавље у филмској индустрији, које се односи и на унапређење питања снимања еротских сцена или оних у којима глумци треба да буду готово или потпуно без одеће, односно у блиском физичком контакту. То подразумева и увођење радног места координатора интимности у продукцијске тимове.