Од размера рецесије у Немачкој зависи економски раст Србије

Рецесија у Немачкој за Србију представља перспективни ризик, односно „ризик у најави”. Краткорочно, неће имати велике последице, али ако се одужи, могла би да доведе до пада српског извоза и одлагања или укидања директних страних инвестиција, наводи се у најновијој анализи Института за политику и економију југоисточне Европе. Да би избегла ове ризике, Србија треба помно да прати план трансформације немачке привреде и тражи место у немачком пакету раста, најпре понудом сировина, полупроизвода и делова како би се ојачала сигурност ланца снабдевања. И то не само у аутомобилској индустрији, као досад, тврде аналитичари. Држава мора да настави с економским и инвестиционим подстицајима и убрза привлачење немачких инвестиција, да би Берлин у Србији отворио нове погоне за снабдевање своје индустрије, закључује се у извештају, преноси Танјуг.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, верује да ће Србија бити у проблему, независно од тога каква је повезаност немачке и српске привреде, уколико Немачка западне у рецесију. Проблеми ће сустићи и цео Балкан, додаје он, али и источноевропске земље Европске уније, које такође имају највећу трговинску сарадњу са овом државом. Зашто је рецесија у Немачкој опасна и по нас?

– Има више разлога. Највећи број страних директних инвестиција долази из те земље. У предузећима која послују у Србији ради око 80.000 наших грађана, па ако се деси рецесија у Немачкој нема дилеме да ће нека од тих фабрика или предузећа која овде послују бити захваћена. Али, не због Србије, нагласио бих то, јер наши радници могу да раде. Него, ако матица фабрика из Немачке западне у рецесију, онда се то свакако може догодити и њеној фабричкој филијали у Србији. Може се очекивати да ће се знатно смањити или чак потпуно обуставити производња у нашој земљи – наводи проф. Савић.

Независно од тога, Немачка је највећи спољнотрговински партнер Србије, две трећине наше спољнотрговинске размене иде у ЕУ, а највећи део у Немачку и у Италију. Тако да, додаје он, ако дође до рецесије у Немачкој, бићемо у проблему и што се тиче извоза.

– Део страних директних инвестиција долази нам из Немачке, годишње између 3,5 и четири милијарде евра. То је један од разлога зашто је курс у Србији годинама стабилан. Ако упадне у рецесију, и то ће бити под знаком питања. Имамо и велику дијаспору у Немачкој, и ти људи тамо могли би лако да изгубе посао, па да буду приморани да се врате у Србију – набраја проф. Савић. Наглашава да је систем толико повезан, да ако у њему пукне најјача карика, а то је Немачка, све остале карике имаће веће или мање проблеме.

– То ипак не зависи од нас, али ако се деси рецесија у Немачкој, Србија мора да изнађе решење за своју привреду, и то што пре – упозорава проф. Љубодраг Савић.

Закључак анализе Института за политику и економију југоисточне Европе је да рецесија у Немачкој краткорочно не представља ризик за нашу земљу, поручују стручњаци. Бојан Димитријевић, члан Фискалног савета, сматра да је Србија далеко од рецесије, али да исто тако ситуација може брзо да се промени.

– Ове године предвиђена стопа раста од 2,5 одсто не слути на рецесију, али су додуше општа кретања у свету, нарочито у Европи, неповољна. Наши главни спољнотрговински партнер је на ивици рецесије и ако тамо буде мања тражња онда ће то свакако неповољно утицати и на нашу привреду. Друго, Немачка више не може да рачуна на јефтинију испоруку гаса и осталих енергената, а њена индустрија зависи од тога. И то је сада једна врста шока за ту државу, за чије прилагођавање је потребно време – напомиње Димитријевић. Тај фактор за сада није карактеристичан за Србију, због чега он верује да и даље остаје реална прича о привредном расту код нас током ове године.

– Уосталом, процена Фискалног савета чији сам члан је да рецесија неће погодити Србију током ове године – оценио је Димитријевић.