Od razmera recesije u Nemačkoj zavisi ekonomski rast Srbije

Recesija u Nemačkoj za Srbiju predstavlja perspektivni rizik, odnosno „rizik u najavi”. Kratkoročno, neće imati velike posledice, ali ako se oduži, mogla bi da dovede do pada srpskog izvoza i odlaganja ili ukidanja direktnih stranih investicija, navodi se u najnovijoj analizi Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope. Da bi izbegla ove rizike, Srbija treba pomno da prati plan transformacije nemačke privrede i traži mesto u nemačkom paketu rasta, najpre ponudom sirovina, poluproizvoda i delova kako bi se ojačala sigurnost lanca snabdevanja. I to ne samo u automobilskoj industriji, kao dosad, tvrde analitičari. Država mora da nastavi s ekonomskim i investicionim podsticajima i ubrza privlačenje nemačkih investicija, da bi Berlin u Srbiji otvorio nove pogone za snabdevanje svoje industrije, zaključuje se u izveštaju, prenosi Tanjug.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, veruje da će Srbija biti u problemu, nezavisno od toga kakva je povezanost nemačke i srpske privrede, ukoliko Nemačka zapadne u recesiju. Problemi će sustići i ceo Balkan, dodaje on, ali i istočnoevropske zemlje Evropske unije, koje takođe imaju najveću trgovinsku saradnju sa ovom državom. Zašto je recesija u Nemačkoj opasna i po nas?

– Ima više razloga. Najveći broj stranih direktnih investicija dolazi iz te zemlje. U preduzećima koja posluju u Srbiji radi oko 80.000 naših građana, pa ako se desi recesija u Nemačkoj nema dileme da će neka od tih fabrika ili preduzeća koja ovde posluju biti zahvaćena. Ali, ne zbog Srbije, naglasio bih to, jer naši radnici mogu da rade. Nego, ako matica fabrika iz Nemačke zapadne u recesiju, onda se to svakako može dogoditi i njenoj fabričkoj filijali u Srbiji. Može se očekivati da će se znatno smanjiti ili čak potpuno obustaviti proizvodnja u našoj zemlji – navodi prof. Savić.

Nezavisno od toga, Nemačka je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, dve trećine naše spoljnotrgovinske razmene ide u EU, a najveći deo u Nemačku i u Italiju. Tako da, dodaje on, ako dođe do recesije u Nemačkoj, bićemo u problemu i što se tiče izvoza.

– Deo stranih direktnih investicija dolazi nam iz Nemačke, godišnje između 3,5 i četiri milijarde evra. To je jedan od razloga zašto je kurs u Srbiji godinama stabilan. Ako upadne u recesiju, i to će biti pod znakom pitanja. Imamo i veliku dijasporu u Nemačkoj, i ti ljudi tamo mogli bi lako da izgube posao, pa da budu primorani da se vrate u Srbiju – nabraja prof. Savić. Naglašava da je sistem toliko povezan, da ako u njemu pukne najjača karika, a to je Nemačka, sve ostale karike imaće veće ili manje probleme.

– To ipak ne zavisi od nas, ali ako se desi recesija u Nemačkoj, Srbija mora da iznađe rešenje za svoju privredu, i to što pre – upozorava prof. Ljubodrag Savić.

Zaključak analize Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope je da recesija u Nemačkoj kratkoročno ne predstavlja rizik za našu zemlju, poručuju stručnjaci. Bojan Dimitrijević, član Fiskalnog saveta, smatra da je Srbija daleko od recesije, ali da isto tako situacija može brzo da se promeni.

– Ove godine predviđena stopa rasta od 2,5 odsto ne sluti na recesiju, ali su doduše opšta kretanja u svetu, naročito u Evropi, nepovoljna. Naši glavni spoljnotrgovinski partner je na ivici recesije i ako tamo bude manja tražnja onda će to svakako nepovoljno uticati i na našu privredu. Drugo, Nemačka više ne može da računa na jeftiniju isporuku gasa i ostalih energenata, a njena industrija zavisi od toga. I to je sada jedna vrsta šoka za tu državu, za čije prilagođavanje je potrebno vreme – napominje Dimitrijević. Taj faktor za sada nije karakterističan za Srbiju, zbog čega on veruje da i dalje ostaje realna priča o privrednom rastu kod nas tokom ove godine.

– Uostalom, procena Fiskalnog saveta čiji sam član je da recesija neće pogoditi Srbiju tokom ove godine – ocenio je Dimitrijević.