Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Од размера рецесије у Немачкој зависи економски раст Србије

Од размера рецесије у Немачкој зависи економски раст Србије
(Фото А. Васиљевић)

Рецесија у Немачкој за Србију представља перспективни ризик, односно „ризик у најави”. Краткорочно, неће имати велике последице, али ако се одужи, могла би да доведе до пада српског извоза и одлагања или укидања директних страних инвестиција, наводи се у најновијој анализи Института за политику и економију југоисточне Европе. Да би избегла ове ризике, Србија треба помно да прати план трансформације немачке привреде и тражи место у немачком пакету раста, најпре понудом сировина, полупроизвода и делова како би се ојачала сигурност ланца снабдевања. И то не само у аутомобилској индустрији, као досад, тврде аналитичари. Држава мора да настави с економским и инвестиционим подстицајима и убрза привлачење немачких инвестиција, да би Берлин у Србији отворио нове погоне за снабдевање своје индустрије, закључује се у извештају, преноси Танјуг.

 

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, верује да ће Србија бити у проблему, независно од тога каква је повезаност немачке и српске привреде, уколико Немачка западне у рецесију. Проблеми ће сустићи и цео Балкан, додаје он, али и источноевропске земље Европске уније, које такође имају највећу трговинску сарадњу са овом државом. Зашто је рецесија у Немачкој опасна и по нас?

– Има више разлога. Највећи број страних директних инвестиција долази из те земље. У предузећима која послују у Србији ради око 80.000 наших грађана, па ако се деси рецесија у Немачкој нема дилеме да ће нека од тих фабрика или предузећа која овде послују бити захваћена. Али, не због Србије, нагласио бих то, јер наши радници могу да раде. Него, ако матица фабрика из Немачке западне у рецесију, онда се то свакако може догодити и њеној фабричкој филијали у Србији. Може се очекивати да ће се знатно смањити или чак потпуно обуставити производња у нашој земљи – наводи проф. Савић.

Независно од тога, Немачка је највећи спољнотрговински партнер Србије, две трећине наше спољнотрговинске размене иде у ЕУ, а највећи део у Немачку и у Италију. Тако да, додаје он, ако дође до рецесије у Немачкој, бићемо у проблему и што се тиче извоза.

– Део страних директних инвестиција долази нам из Немачке, годишње између 3,5 и четири милијарде евра. То је један од разлога зашто је курс у Србији годинама стабилан. Ако упадне у рецесију, и то ће бити под знаком питања. Имамо и велику дијаспору у Немачкој, и ти људи тамо могли би лако да изгубе посао, па да буду приморани да се врате у Србију – набраја проф. Савић. Наглашава да је систем толико повезан, да ако у њему пукне најјача карика, а то је Немачка, све остале карике имаће веће или мање проблеме.

– То ипак не зависи од нас, али ако се деси рецесија у Немачкој, Србија мора да изнађе решење за своју привреду, и то што пре – упозорава проф. Љубодраг Савић.

Закључак анализе Института за политику и економију југоисточне Европе је да рецесија у Немачкој краткорочно не представља ризик за нашу земљу, поручују стручњаци. Бојан Димитријевић, члан Фискалног савета, сматра да је Србија далеко од рецесије, али да исто тако ситуација може брзо да се промени.

– Ове године предвиђена стопа раста од 2,5 одсто не слути на рецесију, али су додуше општа кретања у свету, нарочито у Европи, неповољна. Наши главни спољнотрговински партнер је на ивици рецесије и ако тамо буде мања тражња онда ће то свакако неповољно утицати и на нашу привреду. Друго, Немачка више не може да рачуна на јефтинију испоруку гаса и осталих енергената, а њена индустрија зависи од тога. И то је сада једна врста шока за ту државу, за чије прилагођавање је потребно време – напомиње Димитријевић. Тај фактор за сада није карактеристичан за Србију, због чега он верује да и даље остаје реална прича о привредном расту код нас током ове године.

– Уосталом, процена Фискалног савета чији сам члан је да рецесија неће погодити Србију током ове године – оценио је Димитријевић.

 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Prcko
Zadržati domaće mozgove u Srbiji, vratiti talente i mozgove iz Inostranstva, uključiti sopstvene mozgove, pokrenuti sopstvenu proizvodnju pri našim mogućnostima, videti šta se na tržištima sveta traži i proizvode po našim mogućnostima plasirati na inostrano tržište a ne skroz da zavisimo od stranih investicija. Srbija ima i mozgove i kapacitete za to. Strane investicije da ali ne da smo 100
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Срећа наша у Немачкој што не чујемо да је рецесија, не видимо рецесију, не осетимо рецесију. У суботу сам свратио у један путнички уред, Reisebüro, где ради ћерка једног бившег колеге, полако почињу да прегледавају приватно смартфонове од такорећи досаде, сви контигенти су скоро продани, за два месеца почиње проја зимских аранжмана.
Misho
Tamo će proizvodnja rasti – gde su resursi jeftiniji, a izvoz gotovih proizvoda jeftiniji. A to znači da se morate boriti za jeftin gas, dok ga drugi imaju skupo. I boriti se sa carinom za izvoz.
Hajduk Veljko
Otkud sad to? Pa zar nisu nasi najveci partneri Rusija I Kina?
Brad
Grese komentatori koji kazu da se previse oslanjamo na jedne. To sto se oslanjamo na jedne vise nego na druge to samo znaci da nam je lakse njima da prodamo i da prodajemo tamo najvece kolicine i najvise zaradjujemo. Diverzifikacija bi znacila smanjenje konkurentnosti i pad standarda. Ukratko da je dobro diverzifikovati mi bi smo vec izvozili na druga trzista

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.