Скривени дорћолски виноград

Једини дорћолски виноград налази се у дворишту Завода за проучавање културног развитка у улици Риге од Фере у Београду. Засадила га је још 1928. године јеврејска породица која је страдала у холокаусту. О винограду нико није бринуо годинама, све до 1991. године, када је тај посао преузео Петар Деспотовић, агроном у пензији. Учествујући у једном од еколошких семинара, запазио је запуштен, неорезан и непрскан чокот и одлучио да му својим знањем и посвећеношћу удахне нови живот.

Већ након две године стари чокот подарио је нове плодове од којих су прерадом добијене и прве литре београдског варошког еколошког вина „сингидунум”. Засађени су и нови чокоти више врста лозе. Између осталих, пренета је и резница лозе из манастира Увац код Прибоја на Лиму, која се тамо гаји од 1524. године.

Како је време одмицало, виноград је све више растао и напредовао, па се данас бербом добија око 200 килограма грожђа и произведе око 120 литара вина.

„Домаћинска” производња

(/slika2)Обнову винограда помогао је и Еко-центар у оквиру Завода, чији су чланови у сарадњи са Петром Деспотовићем 1995. године осмислили „Програм еко-агрономије”. Нека од основних начела овог програма су: треба учити од природе, следити је и уважавати; здрава храна је приоритетно питање опстанка врсте; повратак старим и отпорним врстама.

Начини одржавања винограда и прављења вина могу у потпуности да се назову еколошким. У заштити од штеточина и болести, као што су пепелница и пламењача винове лозе, користе се бордовска чорба и сумпор. Редовно се обавља контрола загађености ваздуха, а узорци земљишта ради хемијске анализе шаљу на Пољопривредни факултет. Одатле се добија и рецептура за додатак средствима за прскање листа лозе.

Поступак производње вина, од муљања зрелих обраних гроздова, преко цеђења, таложења, превирања, отакања и, напокон, флаширања, обавља се традиционалним, „домаћинским” системом, без додавања хемијских средстава. Приликом флаширања вино се точи у боце од пола литра јер је то, по принципима здраве исхране, дијететска дневна доза вина.

Завод је 2007. године започео промовисање свог вина под геслом „четири Е” (ексклузива, екологија, естетика и етика) које, од тада, стоји на етикетама боца.

Врсте вина које се производе су голубица, преображенско младо вино, потенто-плус и Аврамов Exellent '83. Ово последње, посвећено је успомени на др Лазара Аврамова, творца сорте Београдска бесемена.

Флаширана вина чувају се у малој, али брижљиво уређеној винотеци у подруму Завода.

Дегустације и дружења

(/slika3)Грожђе и вина нису за продају, али ипак постоји неколико прилика када их можете видети и пробати.

Прва од њих је прослава Светог Трифуна, Дана виноградара. Након што свештеник изврши обред освештења и помазања чокота, домаћин чини први рез на лози. Гости, затим, могу да пробају вино уз славско послужење.

Прослављају се и Дан планете Земље (22. априла) и Светски дан заштите животне средине (5. јуна), кад се организује и дегустација вина.

У августу, на Преображење, мања количина грожђа носи се у цркву Светог Александра Невског ради освештења и симболичне размене.

Средина септембра је време када се беру сорте грожђа за стону употребу: страшенски (руска сорта), молдова (молдавска) и залад ђенђи (мађарска).

Почетком октобра бере се чувена сланкаменка од које се добија највећа количина грожђа за винску прераду. У част Дана бербе, износе се вина из претходних година на „увид и пробу”, а све у оквиру пројекта „Култура хране” чији је циљ да грађане упути у основне технике виноградарства и културу пијења вина као здраве хране.

Испод лозе се већ годинама успешно одржавају ликовне, драмске и еколошке дечије радионице. То је и место окупљања групе угледних и еколошки оријентисаних интелектуалаца Старог града, која помаже одржавање ових догађаја, а дворишту Завода дала је епитет најлепшег у том делу града.