Теслини изуми у медицини

​Прве слике костију руку, шаке, стопала и лобање, „специјалним зрачењем”, односно икс-зрацима урадио је Никола Тесла и назвао их „графикама сенки”. Било је то неколико година пре него што је своје откриће свету представио Вилхелм Рендген. Тесла, нажалост, за своја истраживања и експерименте у овој области никада није добио заслужена признања. А у медицини их је било сијасет. Великом броју пацијената и дан-данас олакшавају борбу са болешћу, а о томе да је управо он дао свој допринос у њиховом открићу не зна много људи.

Поводом 167 година од рођења и 80 година од смрти Николе Тесле, генијалног српско-америчког научника, инжењера и проналазача, вечерас у 20 часова, у Атељеу и галерији „Чубрило” у Кули на Гардошу биће отворена нова изложба под називом „Теслин допринос у медицини”. На поставци ће се наћи 15 паноа величине пола метра пута метар на којима ће се моћи видети делић онога што је Тесла пронашао.

– Иако биомедицинска истраживања нису била у фокусу Теслиних интересовања у мери у којој су то биле бројне области електротехнике и машинства, његов допринос развоју медицине је несумњив. И сам је, касније у животу, био веома поносан на свој допринос електротерапији. „Водећи стручњаци у медицини”, истакао је једном приликом, „уверили су ме да сам овим медицинским третманом за човечанство учинио више него што су то учинила моја друга открића и проналасци” – каже Владимир Јеленковић, аутор изложбе.

Тесла се сматра једним од родоначелника медицинске дијатермије – стварања топлоте у унутрашњим ткивима организма, изазване пропуштањем високофреквентних струја, чија примена може бити посебно значајна код ублажавања читавог низа здравствених тегоба. То је она „струја” који многи пацијенти добијају као терапију приликом рехабилитације.

– Мало је познато и да је Теслин пионирски допринос у домену даљинског управљања нашао своју примену и постао незаобилазни део коришћења медицинске опреме, а примењује се и у домену бројних дијагностичких и терапијских процедура. Врло широку примену бежично управљање имплантатима данас има у контроли пумпи за постепено дозирање лекова, користи се за регулисање концентрације инсулина, као и за управљање радом дијафрагме, срчаног мишића, вештачког срца, или неуропротеза. Применом Теслиног даљинског управљања учињен је значајан напредак у неговању непокретних болесника – објашњава Јеленковић и истиче да је графички дизајн за ову поставку урадио Зоран Јовановић Јус.

Од када је у савремену медицинску дијагностику уведена нуклеарна магнетна резонанција, неинвазивна и прецизна дијагностичка метода која даје конкретну слику о здрављу појединих органа, органских система, али и о стању читавог организма, сваки радиолог или радиолошки техничар било где у свету током свог рада безброј пута изговори Теслино име користећи апарате за магнетну резонанцију са јачином магнетног поља од уобичајених 1,5 Т или 3 Т.

Симбол Т је изведена јединица Тесла у Међународном систему мерних јединица (СИ) за јачину магнетног поља (густину магнетног флукса), која је названа у част Николе Тесле на Генералној конференцији тежина и мера одржаној у Паризу 1960. године.

Дан рођења великог научника

Дан рођења Николе Тесле и Национални дан науке данас ће бити обележен у Савезу инжењера, чији је Тесла постао члан 1892. године, приликом једине посете Београду, и то свечаном академијом у оквиру Националне стратешке кампање ‒ осам деценија културе сећања на једног од највећих умова човечанства. На скупу у Дому Николе Тесле говориће између осталих директор Теслиног научног центра „Ворденклиф” са Лонг Ајленда Марк Алеси и Давид Вујић, из тима седам српских инжењера који су учествовали у мисији „Аполо 11”, слања првог човека на Месец.

– Изузетна је част што су две особе, које се годинама баве Теслом, дошле у Србију како би заједно обележиле дан рођења једног од највећих умова човечанства ‒ рекла је за Танјуг национални координатор кампање, амбасадор Љиљана Никшић.

M. J.