Teslini izumi u medicini

​Prve slike kostiju ruku, šake, stopala i lobanje, „specijalnim zračenjem”, odnosno iks-zracima uradio je Nikola Tesla i nazvao ih „grafikama senki”. Bilo je to nekoliko godina pre nego što je svoje otkriće svetu predstavio Vilhelm Rendgen. Tesla, nažalost, za svoja istraživanja i eksperimente u ovoj oblasti nikada nije dobio zaslužena priznanja. A u medicini ih je bilo sijaset. Velikom broju pacijenata i dan-danas olakšavaju borbu sa bolešću, a o tome da je upravo on dao svoj doprinos u njihovom otkriću ne zna mnogo ljudi.

Povodom 167 godina od rođenja i 80 godina od smrti Nikole Tesle, genijalnog srpsko-američkog naučnika, inženjera i pronalazača, večeras u 20 časova, u Ateljeu i galeriji „Čubrilo” u Kuli na Gardošu biće otvorena nova izložba pod nazivom „Teslin doprinos u medicini”. Na postavci će se naći 15 panoa veličine pola metra puta metar na kojima će se moći videti delić onoga što je Tesla pronašao.

– Iako biomedicinska istraživanja nisu bila u fokusu Teslinih interesovanja u meri u kojoj su to bile brojne oblasti elektrotehnike i mašinstva, njegov doprinos razvoju medicine je nesumnjiv. I sam je, kasnije u životu, bio veoma ponosan na svoj doprinos elektroterapiji. „Vodeći stručnjaci u medicini”, istakao je jednom prilikom, „uverili su me da sam ovim medicinskim tretmanom za čovečanstvo učinio više nego što su to učinila moja druga otkrića i pronalasci” – kaže Vladimir Jelenković, autor izložbe.

Tesla se smatra jednim od rodonačelnika medicinske dijatermije – stvaranja toplote u unutrašnjim tkivima organizma, izazvane propuštanjem visokofrekventnih struja, čija primena može biti posebno značajna kod ublažavanja čitavog niza zdravstvenih tegoba. To je ona „struja” koji mnogi pacijenti dobijaju kao terapiju prilikom rehabilitacije.

– Malo je poznato i da je Teslin pionirski doprinos u domenu daljinskog upravljanja našao svoju primenu i postao nezaobilazni deo korišćenja medicinske opreme, a primenjuje se i u domenu brojnih dijagnostičkih i terapijskih procedura. Vrlo široku primenu bežično upravljanje implantatima danas ima u kontroli pumpi za postepeno doziranje lekova, koristi se za regulisanje koncentracije insulina, kao i za upravljanje radom dijafragme, srčanog mišića, veštačkog srca, ili neuroproteza. Primenom Teslinog daljinskog upravljanja učinjen je značajan napredak u negovanju nepokretnih bolesnika – objašnjava Jelenković i ističe da je grafički dizajn za ovu postavku uradio Zoran Jovanović Jus.

Od kada je u savremenu medicinsku dijagnostiku uvedena nuklearna magnetna rezonancija, neinvazivna i precizna dijagnostička metoda koja daje konkretnu sliku o zdravlju pojedinih organa, organskih sistema, ali i o stanju čitavog organizma, svaki radiolog ili radiološki tehničar bilo gde u svetu tokom svog rada bezbroj puta izgovori Teslino ime koristeći aparate za magnetnu rezonanciju sa jačinom magnetnog polja od uobičajenih 1,5 T ili 3 T.

Simbol T je izvedena jedinica Tesla u Međunarodnom sistemu mernih jedinica (SI) za jačinu magnetnog polja (gustinu magnetnog fluksa), koja je nazvana u čast Nikole Tesle na Generalnoj konferenciji težina i mera održanoj u Parizu 1960. godine.

Dan rođenja velikog naučnika

Dan rođenja Nikole Tesle i Nacionalni dan nauke danas će biti obeležen u Savezu inženjera, čiji je Tesla postao član 1892. godine, prilikom jedine posete Beogradu, i to svečanom akademijom u okviru Nacionalne strateške kampanje ‒ osam decenija kulture sećanja na jednog od najvećih umova čovečanstva. Na skupu u Domu Nikole Tesle govoriće između ostalih direktor Teslinog naučnog centra „Vordenklif” sa Long Ajlenda Mark Alesi i David Vujić, iz tima sedam srpskih inženjera koji su učestvovali u misiji „Apolo 11”, slanja prvog čoveka na Mesec.

– Izuzetna je čast što su dve osobe, koje se godinama bave Teslom, došle u Srbiju kako bi zajedno obeležile dan rođenja jednog od najvećih umova čovečanstva ‒ rekla je za Tanjug nacionalni koordinator kampanje, ambasador Ljiljana Nikšić.

M. J.