Додиков плес по ивици Дејтонског споразума

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Акти Републике Српске због којих се подигла велика прашина, не само у региону, већ и у светским престоницама, и којима је на територији тог ентитета забрањена примена одлука високог представника и привремено обустављено спровођење одлука Уставног суда БиХ, објављени су у недељу у „Службеном гласнику” и јуче су ступили на снагу. Прецизније, закон који се односи на одлуке Уставног суда на снази је од јуче, а акт који се односи на суспензију примене супервизорових одлука на снагу ће ступити осам дана од дана објављивања, то јест у следећи понедељак.

Бањалучки медији известили су о томе као о протеривању супервизије с територије Српске и отписивању одлука Уставног суда БиХ, док сарајевске редакције у извештајима акценат стављају на одлуку Тужилаштва БиХ да формира тим који ће се бавити „антидејтонским” поступцима руководства Српске.

И по одјецима у Вашингтону можда се може делимично наслутити да нису сасвим незапажено прошли аргументи Српске о „изнуђеним потезима”, који се „повлаче као реакција” на вишедеценијско поигравање супервизора и страних судија мировним уговором, што је пракса којом су, по мишљењу правника, легитимисали право Бањалуке на побуну у којој се РС позива на изворни Дејтон. За државног секретара Ентонија Блинкена реч је „антидејтонским корацима”, док је мишљење Габријела Ескобара наишло на брецање у Сарајеву јер је изасланик Стејт департмента за западни Балкан као црвену линију означио могући референдум о самосталности.

Наиме, пресуде Уставног суда више неће бити примењиване у Српској све до доношења закона о том суду. Председник РС потписао је у петак два закона, након чега је директор „Службеног гласника РС” Милош Лукић донео одлуку о њиховом објављивању, иако је (не)именовани супервизор Кристијан Шмит претходно донео одлуку о суспензији оба закона. Лукић je рекао да би необјављивање закона и указа институција Српске било кршење закона, а да је све остало „обична политичка манипулација”.

У прилог аргументима Бањалуке иде то што је доношење закона о Уставном суду и замена страних судија домаћим правницима обавеза из Дејтонског споразума, који је ту правосудну институцију предвидео као највишу правну инстанцу у земљи. Такође, страни представници углавном и не покушавају да пред јавношћу Српске оспоре тврдње да Шмит у Сарајево није дошао на начин како то предвиђа Анекс десет Дејтонског споразума, у којем децидно пише: „Због комплексности с којима су суочене, стране захтевају постављање високог представника, који ће бити именован у складу с релевантним резолуцијама Савета безбедности УН”.

Док у јавности у ФБиХ провејавају очекивања о санкционисању Милорада Додика, он је поднео кривичне пријаве против Кристијана Шмита и директора „Службеног листа БиХ” Драгана Прусине. Пријаву против Шмита поднео је за „лажно представљање” јер се „неовлашћено бави пословима високог представника иако за то нема одлуку СБ УН”, док је Прусину тужио јер је омогућио објављивање Шмитових одлука. Наиме, реч је о одлукама којима је Шмит суспендовао два закона Скупштине РС, као и интервенцији у Кривични закон БиХ, којом је немачки дипломата прописао казне за оне који се оглуше о његове одлуке или налоге Уставног суда.

Паралелно с конфузијом око тога како ће се примењивати прописи који негирају једни друге, аналитичари у коментарисању нових збивања сагледавају и безбедносни аспект. Према проценама Еуфора, у БиХ не постоје безбедносни изазови, али се појавила дилема да ли ће НАТО донети одлуку о повећању број припадника у БиХ. Такве недоумице смештају се у контекст евентуалне смене Додика – о чему спекулишу поједини медији – а коју не би било могуће спровести без озбиљне војне снаге Запада, каква тренутно не постоји у БиХ.