Dodikov ples po ivici Dejtonskog sporazuma

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Akti Republike Srpske zbog kojih se podigla velika prašina, ne samo u regionu, već i u svetskim prestonicama, i kojima je na teritoriji tog entiteta zabranjena primena odluka visokog predstavnika i privremeno obustavljeno sprovođenje odluka Ustavnog suda BiH, objavljeni su u nedelju u „Službenom glasniku” i juče su stupili na snagu. Preciznije, zakon koji se odnosi na odluke Ustavnog suda na snazi je od juče, a akt koji se odnosi na suspenziju primene supervizorovih odluka na snagu će stupiti osam dana od dana objavljivanja, to jest u sledeći ponedeljak.

Banjalučki mediji izvestili su o tome kao o proterivanju supervizije s teritorije Srpske i otpisivanju odluka Ustavnog suda BiH, dok sarajevske redakcije u izveštajima akcenat stavljaju na odluku Tužilaštva BiH da formira tim koji će se baviti „antidejtonskim” postupcima rukovodstva Srpske.

I po odjecima u Vašingtonu možda se može delimično naslutiti da nisu sasvim nezapaženo prošli argumenti Srpske o „iznuđenim potezima”, koji se „povlače kao reakcija” na višedecenijsko poigravanje supervizora i stranih sudija mirovnim ugovorom, što je praksa kojom su, po mišljenju pravnika, legitimisali pravo Banjaluke na pobunu u kojoj se RS poziva na izvorni Dejton. Za državnog sekretara Entonija Blinkena reč je „antidejtonskim koracima”, dok je mišljenje Gabrijela Eskobara naišlo na brecanje u Sarajevu jer je izaslanik Stejt departmenta za zapadni Balkan kao crvenu liniju označio mogući referendum o samostalnosti.

Naime, presude Ustavnog suda više neće biti primenjivane u Srpskoj sve do donošenja zakona o tom sudu. Predsednik RS potpisao je u petak dva zakona, nakon čega je direktor „Službenog glasnika RS” Miloš Lukić doneo odluku o njihovom objavljivanju, iako je (ne)imenovani supervizor Kristijan Šmit prethodno doneo odluku o suspenziji oba zakona. Lukić je rekao da bi neobjavljivanje zakona i ukaza institucija Srpske bilo kršenje zakona, a da je sve ostalo „obična politička manipulacija”.

U prilog argumentima Banjaluke ide to što je donošenje zakona o Ustavnom sudu i zamena stranih sudija domaćim pravnicima obaveza iz Dejtonskog sporazuma, koji je tu pravosudnu instituciju predvideo kao najvišu pravnu instancu u zemlji. Takođe, strani predstavnici uglavnom i ne pokušavaju da pred javnošću Srpske ospore tvrdnje da Šmit u Sarajevo nije došao na način kako to predviđa Aneks deset Dejtonskog sporazuma, u kojem decidno piše: „Zbog kompleksnosti s kojima su suočene, strane zahtevaju postavljanje visokog predstavnika, koji će biti imenovan u skladu s relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN”.

Dok u javnosti u FBiH provejavaju očekivanja o sankcionisanju Milorada Dodika, on je podneo krivične prijave protiv Kristijana Šmita i direktora „Službenog lista BiH” Dragana Prusine. Prijavu protiv Šmita podneo je za „lažno predstavljanje” jer se „neovlašćeno bavi poslovima visokog predstavnika iako za to nema odluku SB UN”, dok je Prusinu tužio jer je omogućio objavljivanje Šmitovih odluka. Naime, reč je o odlukama kojima je Šmit suspendovao dva zakona Skupštine RS, kao i intervenciji u Krivični zakon BiH, kojom je nemački diplomata propisao kazne za one koji se ogluše o njegove odluke ili naloge Ustavnog suda.

Paralelno s konfuzijom oko toga kako će se primenjivati propisi koji negiraju jedni druge, analitičari u komentarisanju novih zbivanja sagledavaju i bezbednosni aspekt. Prema procenama Eufora, u BiH ne postoje bezbednosni izazovi, ali se pojavila dilema da li će NATO doneti odluku o povećanju broj pripadnika u BiH. Takve nedoumice smeštaju se u kontekst eventualne smene Dodika – o čemu spekulišu pojedini mediji – a koju ne bi bilo moguće sprovesti bez ozbiljne vojne snage Zapada, kakva trenutno ne postoji u BiH.