Београд постао богатији за 15.104 становника

Током протекле године чак 149.511 особа у Србији променило је пребивалиште, односно трајно се преселило из једног у друго место, показују најновији подаци Републичког завода за статистику о интерним миграцијама у 2022. години. Највећи број људи доселио се у Београд, па је престоница у претходној години постала богатија за 15.104 нова становника, а највећи број их доселио се у Земун, на Звездару, Вождовац и Палилулу. Највише људи иселило се из Шумадије и Западне Србије, а од четири региона земље само су Београд и Војводина имали позитивни миграциони салдо, односно већи број досељених у односу на одсељене. Међутим, упркос чињеници што у Београду живи скоро четвртина становника Србије и што се сваке године око 15.000 особа досели у престоницу, ниједна београдска општина није имала позитиван природни прираштај током претходне године, односно већи број новорођених од умрлих становника.

Просечна старост тзв. интерних миграната, односно особа које су се преселиле из једног места у друго и ту промену пребивалишта пријавиле МУП-у, износи 35 година. Полна статистика сведочи да су током 2022. године жене биле те које су чешће мењале место становања него мушкарци. Када се просечна старост жена миграната упореди са просечном старошћу приликом склапања брака, закључује се да је велики број пресељења из једног у други крај Србије мотивисан венчањем. У ову „емигрантску” статистику најчешће не улазе студенти, јер они у највећем броју случајева не мењају место пребивалишта када одлазе на студије у велике универзитетске центре.

Бројке сведоче да Београђани често мењају своје пребивалиште. Примера ради, чак 35.502 особа се током претходне године преселило из једне у другу београдску општину, на пример са Чукарице на Нови Београд, а 4.213 особа променило је место становања унутар исте општине – отишло је из Миријева у Калуђерицу на општини Звездара. Највише пресељења унутар исте општине регистровано је у Лазаревцу, Обреновцу и на Палилули, а статистика сведочи да су Земун, Звездара и Вождовац општине са највећим позитивним миграционим салдом у престоници.

Осим Београда, и регион Војводине током претходне године имао је позитивни миграциони салдо, односно већи број досељених од одсељених – Нови Сад постао је богатији за 2.468  становника, Стара Пазова добила је 509 нових житеља, Суботица 231, док је Панчево добило 217 нових становника.

Начелница одељења за демографију у Републичком заводу за статистику Гордана Бјелобрк у разговору за „Политику” истиче да се све већи број наших суграђана сели у Војводину и да је приметан позитиван миграциони салдо, односно већи број досељених у односу на одсељене, у великом броју војвођанских градова који се „граниче” са Београдом или су у његовој близини.

„Цене станова су у главном граду Војводине ниже, а Нови Сад по много чему подсећа на Београд, што га чини привлачним за велики број младих из целе Србије. Градови као што су Панчево, Стара Пазова и Инђија постали су индустријске зоне и запошљавају велики број особа, па не чуди што се све већи број људи досељава у њих. Међутим, остатак Србије се незаустављиво празни – свега 46 општина, односно градова у нашој земљи има позитиван миграциоини салдо, односно већи број досељених од одсељених, док се из 122 општине већи број људи одселио него што се у њих доселио”, објашњава наша саговорница.

Највећи број људи исељава се из Западне Србије и Шумадије, а овај регион је само на основу интерних миграција, односно разлике између одсељених и досељених особа, у периоду између 2018. и 2022. у просеку годишње губио око 3.500 људи. Депопулација је захватила и Источну и Јужну Србију, о чему сведочи податак да овај регион годишње губи око 3.000 житеља, само на основу интерних миграција. Увид у графиконе који прате интерне миграције сведочи да се највише житеља овог региона иселило из Бора, Лесковца, Врања, Владичиног Хана, Смедерава и Прокупља. Из региона Шумадије и Западне Србије становништво се највише исељавало из Ужица, Севојна, Рашке, Тутина, Малог Зворника, Шапца и Лознице.

Међународни дан становништва 

Под слоганом „Благостање младих – наша мисија, њихова снага”, у Сремским Карловцима јуче је обележен Међународни дан становништва – 11. јул. Дарија Кисић, министарска за бригу о породици и демографију, тим поводом је изјавила да је питање побољшања демографске слике једно је од кључних за нашу државу, наводи се у саопштењу министарства које је пренео Танјуг. Како је навела, влада бројним мерама подстиче младе у Србији, а ресорно министарство подржава све активности које доприносе томе да наши млади, на прави начин, усмере своју енергију, полет, идеје и визије.

Фокус обележавања Светског дана становништва ове године је на демографској прекретници оствареној у новембру 2022. године, када је светска популација премашила осам милијарди становника.

Подаци пописа из 2022. године показују да у Србији живи око 6.660.000 становника, док је просечна старост нашег становништва знатно већа од просечне старости светске популације и приближила се 44. години.

Светски дан становништва установљен је 1987. године, када је светска популација достигла пет милијарди становника. Генерална скупштина Уједињених нација 1989. године уврстила је овај дан у календар глобално значајних датума како би се скренула пажња на актуелна питања и потребе популације.