Производња електричне енергије заслужна за раст индустрије

Индустријска производња је у мају међугодишње порасла 1,5 одсто. У последња четири месеца међугодишњем расту укупне индустријске производње доприноси искључиво производња струје.

„Растући тренд производње се одржавао највише захваљујући производњи електричне енергије. Поменути извор подстицаја укупној индустријској производњи је исцрпљен, а узлазни тренд раста може бити обновљен само са убрзањем производње прерађивачког сектора. Индустријска производња је у првих пет месеци 2023. била за два одсто виша него у истом периоду претходне године. Раст је остварен у секторима снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација (17,5 одсто) и рударству (2,1), док је у прерађивачкој индустрији забележен пад од 1,3 процента”, навео је Стојан Стаменковић, координатор публикације „Макроекономске анализе и трендови” ( МАТ).

Мањи увоз енергије имао је највећи утицај и на пад укупног робног увоза. Дефицит текућег рачуна платног биланса у периоду јануар–април је незнатан, свега 20,5 милиона евра или за 99 одсто мањи у односу на исти период претходне године када је износио 2,060 милијарди евра. Мањи дефицит текућег рачуна је, пре свега, резултат мањег дефицита укупне спољнотрговинске размене (за 1,843 милијарде евра или за 63,7 одсто мање), као и већег нето прилива дознака радника из иностранства за 313,2 милиона евра или за 34,7 одсто више.

У мају је настављено успоравање међугодишње, а њено још интензивније смањење очекује се у наредним месецима.

Међугодишња инфлација била је већа у Србији него у Европској унији и у априлу и у мају 2023, а мања у Србији него у две земље ЕУ у априлу те мања у Србији него у само једној земљи Европске уније у мају 2023. Другим речима у априлу 2023. две земље ЕУ имале су већу међугодишњу инфлацију од Србије, а следећег месеца је само једна земља Европске уније имала већу међугодишњу инфлацију од Србије. У првом случају реч је о Летонији (15 одсто) и Мађарској (24,5), а у другом случају само о Мађарској (21,9).