​Место „тумачења речи”

Садашњи Фројдов музеј у Лондону последњи је дом творца психоанализе и његове кћерке Ане Фројд, пионира у дечјој психоанализи.

Када је умро оснивач психоанализе Сигмунд Фројд, септембра 1939. године, поред његовог узглавља су затекли књигу коју је последњу читао Шангринска кожа француског писца Оноре де Балзака. Чувени и контроверзни психијатар, који је последње дане провео у својој кући у Лондону, био је по много чему свестрана личност широких интересовања. Као велики заљубљеник у књиге, оставио је иза себе библиотеку од преко две хиљаде примерака, с посебним записима на маргинама (осим на књигама које је посебно волео) као и печатом Екс либрис, који није превише користио (са сликама Едипа и сфинге и познатим грчким записом „Онај ко је решио загонетку био је моћан човек”), јер се испоставило да му је мајстор погрешно изгравирао име. Све је успео да допреми из његовог култног дома у Бечу на адресу Мерфилд Гарденс бр. 20, где се скућио након што је породица морала да избегне. На полицама садашњег Фројдовог лондонског музеја налазе се углавном специјализоване књиге из области психологије и медицине, као и оне из области археологије, филозофије, уметности и историје: узори су му били Шопенхауер, Шлиман, Шекспир и Достојевски. Његов каталог личних књига видљив је на сајту музеја, а на поставци која увелико траје, могуће је видети 1.600 наслова који су вероватно допринели фројдовском „филозофском сагледавању људске природе у њеном преобличавању и супротстављању табуима”. Иако уредно посложена, то није библиотека на метар, већ сублимација искустава с путовања по Грчкој и Риму када је 1907. године породици написао: „Замисли моје задовољство када сам након дуготрајне усамљености видео драго пријатељско лице данас у Ватикану; препознавање је било једнострано јер то ме је посматрала Градива, са зида.”

Поред књига у овом музеју се налазе и Фројдови антиквитети-фигуре које је скупљао током дугог живота. О његовом животу у Енглеској као и о личности Сигмунда Фројда разговарали смо с директором Фројдовог музеја у Лондону, Ђузепеом Албаном (Giuseppe Albano).

Када се прича о Фројду, увек се некако помиње његов стан у Бечу у коме је живео 47 година. Мало се заправо зна да се целокупна Фројдова заоставштина налази у његовом последњем дому, у Лондону. Зашто је породица баш изабрала Лондон за своје прибежиште од нацизма?

Северни Лондон, око Хампстеда, тридесетих је година прошлог века било место где су се многе јеврејске избеглице из Аустрије и Немачке осећале добродошлим. Након аншлуса, Фројд је из Беча стигао у Енглеску 1938. године с породицом, и то у последњем моменту. Разлог што се обрео баш у Лондону био је заправо једноставан: његов син Ернест, архитекта, живео је ту пет година. У то време Фројд је већ био славна личност, како у Бечу, тако и у Британији, сви су га знали. Постоји прича о томе да је, кад је пристигао возом на станицу Викторија, такси одмах знао куда да га вози: о њему се већ увелико писало. Он је био одвећ стар човек, притом традиционалиста и није озбиљно схватао ситуацију у Бечу све док нису ухапсили његову кћерку Ану Фројд. Нацисти су га прогањали зато што је био Јеврејин и пре свега интелектуалац, а они нису волели интелектуалце нити бављење психоанализом.

Његов ентеријер се није мењао, врло личи на онај из Беча, мада су сви његови музеји повезани.

Фројдова радна соба у Лондону изгледа као да је славни психијатар управо из ње изашао. Постоје три Фројдова музеја данас: први се налази у његовом родном крају, у области Моравске. Други је његов бечки стан у којем је почео да ради и који се сматра колевком психоанализе. Трећи је овај наш где је скончао свој животни пут. Упутно је видети сва три музеја да би се заокружила прича о Фројдовом животу и раду. Породица је успела да пренесе све своје ствари: сав намештај, књиге, чак су довели и своје слуге, куварицу и псе. У нашем музеју сви нарочито желе да виде његов кауч за психоанализу прекривен теписима из Измира, Турске (мада ми данас закључујемо да су пореклом из Ирана). Код ове типичне циглене енглеске куће налази се предивна башта која му је помогла у опоравку, јер је Фројд већ био стар и болестан када је допутовао: имао је рак вилице петнаест година и трпео је велике болове. Међутим, сви се изненаде када виде да је то првенствено породична кућа. Здање је унапређивано двадесетих година прошлог века, чак је имао и уграђен лифт – у то време! Летњу кућицу му је направио син, али је то пре свега био и дом његове кћерке Ане Фројд. После његове смрти она је ту живела 44 године са сапутницом Дороти Бурлингем. Она је била дечји психоаналитичар, али је њен пацијент била Мерилин Монро. Када је умрла 1982. године, Анина жеља је била да кућа постане музеј, што се испунило четири године касније. Њен лични домар био је Александре Бенето и он је наставио да води рачуна када је кућа постала музеј. Његов син је овде рођен и одрастао и даље ради у Фројдовом лондонском музеју.

Поред прелепог намештаја, Фројдов лондонски музеј има и завидну колекцију књига и антиквитета. Заправо, ваша нова поставка носи назив „Објекат, идеја, страст.” Био је страствени колекционар, како је све постизао?

Његова библиотека броји преко две хиљаде књига, и ту се налазе дела Гетеа, Шилера, Шекспира. Многи су му поклањали своје књиге, многе је куповао, а да није успевао све да их прочита. Једном је свом блиском пријатељу Штефану Цвајгу написао да је прочитао више књига из археологије него из психологије, што је вероватно претеривање, али указује да је психоанализа била само један сегмент његових интересовања. Скупљао је антиквитете, понајвише фигуре. Најомиљенија му је била једна бронзана скулптура богиње Атине и то је прво што је понео када је бежао из Беча. Штавише, Сигмунд Фројд је био заљубљеник у класике, нарочито у римску и грчку историју, те је своје концепте за развој многих теорија одатле позајмљивао. Фројд је био много тога, али на првом месту – писац.

Током свог живота сматран је пак за контроверзну личност, вољен и омражен због његовог лечења „тумачењем речи”. Како је у том смислу дочекан у Енглеској?

И данас имамо ситуацију да се многи не слажу са свиме што је Фројд радио, нити су све његове теорије усвојене, а неке су чак потврђено погрешне. Ове године славимо читав век од настајања његовог најславнијег дела из 1923. године под називом Его и ид. У овој књизи он развија теорију о тројакој структури личности – ид, его, суперего. То је нешто о чему је он размишљао, то нема ослонац у науци, иако је Фројд завршио медицину. Са својим знањем и образовањем,  могао је да експериментише са разним теоријама и у најважнијим је био у праву: моћ несвесног, снови, Едипов комплекс. Пред крај живота, у Лондону, он није имао много пацијената, али је познавао сјајне људе: Салвадора Далија, Вирџинију Вулф, која је објављивала његова дела на енглеском. Он није лечио познате, он се дружио са њима.

Какав је Фројд био као особа, како бисмо га данас доживљавали?

Чини нам се да је Сигмунд Фројд био дубоко интелектуалан, конзервативан и традиционалан човек. У том смислу он је прво био потпуно окренут породици и својој жени Марти. Био је врло прецизан и уредан: свакодневно би ишао код берберина како би му брада увек била једнака. Био је страшно вредан, али истовремено једна компулзивна личност, то се види по начину на који је ређао фигуре. Био је навикнут на цигаре, и на многим фотографијама је усликан у истој пози: цигара му је била неопходна како за писање, тако и за размишљање. Био је зависник колекционар. Посетио је Атину као туриста 1904. године и следећих тридесет година писао о утицају тог искуства на њега. У Бечу је био обожаван, али је био и објекат мржње.

Имате изузетне поставке и увек занимљиве теме. Како мерите Фројда с модерним добом? Код нас је он врло занимљива личност, у последњих неколико година имамо четири књиге о њему, његовом раду, случајевима.

Интересантно питање. Музеј који је основала Ана Фројд није само место ходочашћа у смислу посматрања како је изгледао живот Фројда и његове породице и доживљаја његовог простора, већ контроверзно место где су се одређене идеје развијале. Ми смо специфичан музеј јер не бежимо од тешких тема; ово је место „тумачења речи”, место где негујемо развијање слободе мишљења и слободе изражавања. Следећа поставка ће бити истраживање Фројдове посете Атини и Акропољу која ће трајати од 26. јула до 7. јануара 2024. године, а многе ствари ће бити доступне преко јутјуба као и виртуелним учешћем.