У Црној Гори занемели противници сарадње са Србијом

Од нашег дописника
Подгорица – Овом посетом окрећемо нови лист, Црна Гора је пријатељ Србији, а Србија Црној Гори. Позивам Вучића да посети Црну Гору, поручио је из Београда црногорски председник Јаков Милатовић након разговора с колегом председником Србије Александром Вучићем.

И док су из Београда стизале вести којима се допуњује вишевековна лоза два братска народа у Црној Гори је завладао мук. Нико толику и такву неподношљиву ћутњу није очекивао, посебно не од суверенистичких партија и њихових јавних заговорника, који су деценијама, у тражењу непријатеља у Србији, владали Црном Гором. Реч је Демократској партији социјалиста Мила Ђукановића, Социјалдемократској партији Ранка Кривокапић и Социјалдемократији Ивана Брајовића.

Још је занимљивије да такозване просрпске партије нису јавно изговориле ни речи подршке ни критике порукама са сусрета Милатовића, Вучића и осталих званичника Београда. Ето, тако још у Црној Гори ћути званична Подгорица, ћуте суверенистичко-монтенегринске партије и странке, ћуте просрпске партије, ћуте интелектуалци...

Многи верују да није реч о ћутњи спаса, већ су сви, након 30 година, изненађени добрим вестима са сусрета два државника, као и немогућношћу да из посете Милатовићу изнађу неки повод који би се претворио у јавну лакрдију, како је то била пракса бројних прорежимских новинара из агитпроп штаба ударне антисрпске тројке: Ђукановић, Кривокапић и Коњевић.

Не чуди таква немогућност, јер је Милатовић човек у чијој биографији нема ничега чега би се поштен човек застидео. Није га било чак ни у фамозним „Скај” препискама, у којима су ухваћени многи „поштени”.

Нико ко реално промишља политичке односе између Србије и Црне Горе не верује да је све у разговорима два председника ишло глатко. И сам Милатовић је рекао: „Задовољан сам што смо могли да разговарамо отворено, иако о неким питањима нисмо сагласни. Желим да верујем да говоримо о нечему што неће бити лако, али да ипак да дођемо до бољих односа.”

И председник Вучић је оценио: „Знамо који су проблеми нашег односа и на нама је да радимо да те проблеме решимо. Увек је добродошао овде. Уверен сам да ћемо имати заједничку седницу наредних месеци. Ми смо ту да разговарамо и да решимо проблем.”

Не само ове две оцене оставиле су без текста разне аналитичаре, плаћене и партијске, већ и скоро све лидере, изузимајући лидера Демоса Миодрага Лекића, који је рекао:

„На основу саопштеног, мада треба сачекати и реализацију усаглашених договора, посета председника Милатовића се може сматрати успешном. Она је показала да се озбиљним приступом, изнад свега прагматским и примарно у домену економије, могу постизати резултати у интересу државе и грађана. Сада треба одржати континуитет дијалога на решавању заједничких питања и тако прекинути негативну праксу да се овако озбиљна област као што су односи Црне Горе и Србије користи за пропагандно-политичке ефекте на унутрашњем плану две државе.”

Можда је Црна Гора имала само ово и да каже.