Електронски уређаји изазивају несаницу

Телевизор је дуго био једини електронски „прозор у свет”, а онда су почели да стижу компјутери, лаптопови, мобилни телефони, таблети, читачи, конзоле за видео-игрице, „паметни” ручни сатови… Истраживања показују да савремена породица у просеку има пет електронских уређаја, док 20 одсто њих поседује 10 и више електронских апарата.

Научно је доказано да плава светлост електронских уређаја озбиљно нарушава време наступа и дужину трајања спавања, Биолошки часовник човека ради по обрасцу будност-спавање у интервалу 24 сата. Електронске справе емитују плаву светлост која инструише мозак да се ради о дану, без обзира што је у том тренутку вече или ноћ, због чега престаје лучење хормона мелатонина, а чији је задатак да нас обавести да је време за спавање. Недостатак циркадијалног хормона мелатонина доводи до неурофизиолошке разбуђености, па чак и када заспимо претходно плаво светло скраћује трајање спороталасног спавања и сањања, односно брзог РЕМ спавања, а који су два кључна стадијума одговорна за  наспаваност – објашњава примаријус др Славко Јанковић, неуропсихијатар, доктор медицинских наука, Председник Српског сомнолошког друштва и члан Европског удружења за проучавање спавања( ЕСРС).

Постоје покушаји да се избегне плава светлост затамњењем екрана посебним штитницима или употребом специјалних наочара, али нема доказа да ова помагала заиста помажу.

Тинејџери су посебно осетљиви на краткоталасну плаву светлост екрана. Док проводе време уз игрице на компјутеру, недостатак мелатонина обавештава њихов „телесни часовник” да није време за спавање, па ујутро у школу крећу уморни и све је већи број младих у опасности да развију несаницу. Поред одлагања спавања, плава светлост електронских уређаја може да оштети и ретину ока – упозорава наш саговорник.

Тамна просторија стимулише лучење мелатонина, а плава светлост га потпуно инхибира и одлаже.

Сматра се да плава светлост техничких уређаја доводи до несанице код 35 одсто одраслих, 25 процената младих до 15 година и 72 одсто студената. Истраживања показују и да сваки шести испитаник, узраста од 10 до 29 година носи мобилни телефон у кревет, а сваки четврти користи лаптоп или десктоп најмање један сат пре спавања. Ово је и растући негативан тренд код људи свих старосних група, а  последица је убрзаног начина живота, дужег радног времена, људи не стижу да се опусте, покушавају да уштеде на времену и то често чине на штету спавања, дакле на штету властитог здравља – каже неуропсихијатар Јанковић, дугогодишњи  шеф лабораторије за истраживање спавања Клинике за неурологију УКЦС-а.

Они који су „хронично неиспавани”, што значи да редовно спавају краће од пет сати, у ризику су од озбиљних здравствених проблема укључујући повишен крвни притисак, гојазност, дијабетес, ослабљен имуни систем.

Несаница доноси повишен ризик од кардиоваскуларних болести и чак 69 одсто већи ризик од наступа инфаркта срца у односу на људе који добро спавању. Највиши ризик за инфаркт срца имају људи који спавају краће од пет сати, а код дијабетичара са несаницом, ризик је удовостручен – опомиње наш саговорник.

Шта чинити?

Важно је смањити дневну употребу електронских уређаја колико је могуће и не користити их најмање један сат пре спавања. У вечерњим сатима користити ноћни мод рада електронике са плавим светлом, чиме се смањује интензитет осветљености. Потребно је из спаваће собе уклонити сваку справу са плавим светлом, па и телевизор. Светлост жуте боје ћилибара или наранџаста, које се користе за израду неких монитора и специјалних наочара, показало се да немају утицај на циркадијални ритам, па их је боље користити – саветује прим. др Славко Јанковић.

Када несаница пређе у хроничну фазу, уобичајени савети више не помажу. Неопходна је помоћ лекара специјалисте и комплексно лечење.

Несаница као „пропадање у провалију”!

Глумица Ким Катрал, позната по улози Саманте у серији „Секс и град”, морала је, пре неколико година, да одустане од улоге у лондонском Краљевском позоришту због хроничне несанице.

– Нисам могла ништа да радим, мисли су ми биле конфузне, идеје се губиле, нисам могла да памтим, имала сам јаке главобоље, осећај слабости, добила сам повишен крвни притисак, мучио ме је страх да више никада нећу моћи да заспим и да ћу умрети… Било је страшно, као „пропадање у провалију ” –  описала је своје паклено искуство са несаницом.