Elektronski uređaji izazivaju nesanicu

Televizor je dugo bio jedini elektronski „prozor u svet”, a onda su počeli da stižu kompjuteri, laptopovi, mobilni telefoni, tableti, čitači, konzole za video-igrice, „pametni” ručni satovi… Istraživanja pokazuju da savremena porodica u proseku ima pet elektronskih uređaja, dok 20 odsto njih poseduje 10 i više elektronskih aparata.

Naučno je dokazano da plava svetlost elektronskih uređaja ozbiljno narušava vreme nastupa i dužinu trajanja spavanja, Biološki časovnik čoveka radi po obrascu budnost-spavanje u intervalu 24 sata. Elektronske sprave emituju plavu svetlost koja instruiše mozak da se radi o danu, bez obzira što je u tom trenutku veče ili noć, zbog čega prestaje lučenje hormona melatonina, a čiji je zadatak da nas obavesti da je vreme za spavanje. Nedostatak cirkadijalnog hormona melatonina dovodi do neurofiziološke razbuđenosti, pa čak i kada zaspimo prethodno plavo svetlo skraćuje trajanje sporotalasnog spavanja i sanjanja, odnosno brzog REM spavanja, a koji su dva ključna stadijuma odgovorna za  naspavanost – objašnjava primarijus dr Slavko Janković, neuropsihijatar, doktor medicinskih nauka, Predsednik Srpskog somnološkog društva i član Evropskog udruženja za proučavanje spavanja( ESRS).

Postoje pokušaji da se izbegne plava svetlost zatamnjenjem ekrana posebnim štitnicima ili upotrebom specijalnih naočara, ali nema dokaza da ova pomagala zaista pomažu.

Tinejdžeri su posebno osetljivi na kratkotalasnu plavu svetlost ekrana. Dok provode vreme uz igrice na kompjuteru, nedostatak melatonina obaveštava njihov „telesni časovnik” da nije vreme za spavanje, pa ujutro u školu kreću umorni i sve je veći broj mladih u opasnosti da razviju nesanicu. Pored odlaganja spavanja, plava svetlost elektronskih uređaja može da ošteti i retinu oka – upozorava naš sagovornik.

Tamna prostorija stimuliše lučenje melatonina, a plava svetlost ga potpuno inhibira i odlaže.

Smatra se da plava svetlost tehničkih uređaja dovodi do nesanice kod 35 odsto odraslih, 25 procenata mladih do 15 godina i 72 odsto studenata. Istraživanja pokazuju i da svaki šesti ispitanik, uzrasta od 10 do 29 godina nosi mobilni telefon u krevet, a svaki četvrti koristi laptop ili desktop najmanje jedan sat pre spavanja. Ovo je i rastući negativan trend kod ljudi svih starosnih grupa, a  posledica je ubrzanog načina života, dužeg radnog vremena, ljudi ne stižu da se opuste, pokušavaju da uštede na vremenu i to često čine na štetu spavanja, dakle na štetu vlastitog zdravlja – kaže neuropsihijatar Janković, dugogodišnji  šef laboratorije za istraživanje spavanja Klinike za neurologiju UKCS-a.

Oni koji su „hronično neispavani”, što znači da redovno spavaju kraće od pet sati, u riziku su od ozbiljnih zdravstvenih problema uključujući povišen krvni pritisak, gojaznost, dijabetes, oslabljen imuni sistem.

Nesanica donosi povišen rizik od kardiovaskularnih bolesti i čak 69 odsto veći rizik od nastupa infarkta srca u odnosu na ljude koji dobro spavanju. Najviši rizik za infarkt srca imaju ljudi koji spavaju kraće od pet sati, a kod dijabetičara sa nesanicom, rizik je udovostručen – opominje naš sagovornik.

Šta činiti?

Važno je smanjiti dnevnu upotrebu elektronskih uređaja koliko je moguće i ne koristiti ih najmanje jedan sat pre spavanja. U večernjim satima koristiti noćni mod rada elektronike sa plavim svetlom, čime se smanjuje intenzitet osvetljenosti. Potrebno je iz spavaće sobe ukloniti svaku spravu sa plavim svetlom, pa i televizor. Svetlost žute boje ćilibara ili narandžasta, koje se koriste za izradu nekih monitora i specijalnih naočara, pokazalo se da nemaju uticaj na cirkadijalni ritam, pa ih je bolje koristiti – savetuje prim. dr Slavko Janković.

Kada nesanica pređe u hroničnu fazu, uobičajeni saveti više ne pomažu. Neophodna je pomoć lekara specijaliste i kompleksno lečenje.

Nesanica kao „propadanje u provaliju”!

Glumica Kim Katral, poznata po ulozi Samante u seriji „Seks i grad”, morala je, pre nekoliko godina, da odustane od uloge u londonskom Kraljevskom pozorištu zbog hronične nesanice.

– Nisam mogla ništa da radim, misli su mi bile konfuzne, ideje se gubile, nisam mogla da pamtim, imala sam jake glavobolje, osećaj slabosti, dobila sam povišen krvni pritisak, mučio me je strah da više nikada neću moći da zaspim i da ću umreti… Bilo je strašno, kao „propadanje u provaliju ” –  opisala je svoje pakleno iskustvo sa nesanicom.