Најчешће страда срце

Према броју умрлих од кардиоваскуларних болести Србија је на трећем месту у свету, одмах иза Русије и Украјине, а само петина становништва наше земље нема ниједан од фактора ризика за настанакобољења срца и крвних судова.

Оно што нашу земљу сврстава међу водеће по броју оних који имају проблема са овим болестима јесте чињеница да чак 57 одсто популације на овим просторима умире од кардиоваскуларних обољења због тогашто 38 одсто људипуши, 40 одсто има проблем са повишеним крвним притиском, 17 одсто је гојазно, а 10,6 одсто има дијабетес. Анализе показују и да је у протеклој години сваки осми становник наше републике био жртва исхемијских болести срца, а сваки шести цереброваскуларних.

Проф. др Миодраг Остојић, председник Фонда Србије за ваше срце, каже да је смртност од болести крвних судова и срца у нашој држави и до два пута већа него у развијеним земљама, као и да око 60 одсто свих смртности код нас изазивају кардиоваскуларне болести.

Он је поводом обележавања 21. септембра, Светског дана срца, објаснио да је веома важна превенција, која подразумева контролу најбитнијих параметара међу којима су начин исхране и одржавање идеалне тежине уз физичку активност.

– То значи и свакодневно узимање пет оброка, у којима је расподељено 400 грама воћа и поврћа, четири грама белог лука, 13 грама бадема, 100 грама црне чоколаде, 150 милилитара црног вина и по 115 грама рибе, која није товљена, три пута недељно – рекао је др Остојић.

Он сматра да за сваки фактор ризика постоје идеалне вредности које су представљене у такозваној шифри здравља – 0 –3 –140 –5 –3–0 која подразумева одвикавање од пушења, свакодневнушетњу од три километра, да крвни притисак буде 140, укупан холестерол мањи од пет,такозвани лош холестерол не виши од три, а да се упоредо мора водити рачуна и о идеалној телесној тежини. Стручњаци су објаснили да ће вероватно они који живе по „шифри здравља” живети од три до 10 година дуже него они који се ње не придржавају.

Подаци говоре да је 1990. године од кардиоваскуларних болести умрло пет милиона људи у развијеним и девет милиона у неразвијеним и средње развијеним земљама. Предвиђа се да ће од кардиоваскуларних болести 2020. године у развијеним земљама умрети око шест милиона грађана, што је пораст од око 20 одсто у односу на 1990. годину, а у неразвијеним и средње развијеним чак 19 милиона особа (што је пораст од око 110 одсто).

–Борба за здраво срце је задатак свих нас, јер децу од малих ногу треба учити о здравим стиловима живота и говорити имо факторима ризика који штетно утичу на здравље, како би се избегла кардиоваскуларна обољења – нагласила је доц. др Невена Карановић, државни секретар у Министарству здравља.

Иако се зна да дуван и те како утиче на појаву срчаних обољења, свест о штетним последицама дуванског дима по здравље код нас има једва нешто више од половине становништва, трећина свакодневно или повремено пуши, док је две трећине изложено дуванском диму код куће и на радном месту. Они који одлуче да кажу „збогом” цигаретама треба да знају да ће се за пет година њихов ризик за појаву болести смањити од 50 до 70 одсто. Исто тако, они који започну са редовном физичком активношћу могу да смање тај ризик за 30 одсто, докгојазни то могу да учине уколикоумање телесну тежину за 10 одсто.

Д. Давидов-Кесар

--------------------------------------------------

Проверите шећер и масти

Светски дан срца ове године обележава се под слоганом „Да ли знаш свој ризик”, а Београђани ће имати прилике да 21. септембра провере да ли имају предиспозиције за настанак кардиоваскуларних болести, али и да учествују у низу интересантних манифестација.

Већ у девет сати у холу Дома синдиката биће организовано узимање узорака крви од грађана за одређивање нивоа шећера и масти, а у 11 сати биће одржана шетња за здравље од Калемегдана до Дома синдиката, коју ће предводити атлетичарка Оливера Јевтић, док ће до 14 сати стручњаци пролазницима испред Дома синдикатаговорити о превенцији болести срца и крвних судова.