Опасна касетна муниција

У последње време у медијима се све више у контексту рата у Украјини помиње питање трансфера тзв. касетне муниције Украјини од стране САД и других НАТО земаља. Притом се скреће пажња и на озбиљне хуманитарне последице употребе овог оружја, чије су жртве врло често цивили, при чему се помиње и наша земља као жртва агресије НАТО-а и употребе касетне муниције. У том контексту истиче се и постојање Конвенције о касетној муницији – међународно обавезујућег инструмента што забрањује употребу, производњу, трансфер и складиштење касетне муниције, која узрокује неприхватљиве последице за цивиле. Истовремено, указује се да САД, Русија и Украјина нису прихватиле ову конвенцију.

Ова конвенција настала је као резултат „Процеса из Осла”, који је 2006. покренула Норвешка, с циљем да се због хуманитарних разлога забране употреба и други аспекти овог конвенционалног оружја. Подржало га је више од 40 земаља, међу њима и Србија. То је резултирало усвајањем Конвенције у Даблину, 30. маја 2008. и њеним ступањем на снагу 1. августа 2010, пошто ју је ратификовало 30 земаља. До сада је ову конвенцију прихватило 111 земаља, али не и наша.

Нашој јавности вероватно је мање познато да је Србија била активна у првом делу овог процеса који је од почетка подржавала. Учествовала је на више састанака заинтересованих земаља у Женеви, Ослу и Лими, као и у Даблину, где је финализован текст конвенције. Уз подршку Норвешке, у Београду је октобра 2007. одржана Конференција држава жртава касетне муниције, којом је аутор ових редова имао част да председава. На овој конференцији први пут су се окупили представници 23 земље (од укупно 25), на чијим територијама је током последњих деценија употребљавана касетна муниција, да заједно с бројним невладиним организацијама из Коалиције против касетне муниције говоре о својим искуствима и хуманитарним проблемима изазваним употребом овог опасног оружја. Том приликом посебну вредност имало је сведочење наших жртава – инвалида који су преживели употребу касетне муниције. Због притиска међународне јавности поводом одржавања ове конференције, НАТО је први пут доставио Србији прецизне координате о местима на којима је на нашој територији употребљавано ово оружје.

Братислав Ђорђевић,
амбасадор у пензији, Нови Београд