Главни руски и амерички обавештајац разговарали о судбини Украјине
Директор Руске спољне обавештајне службе (СВР) Сергеј Наришкин потврдио је јуче да је крајем јуна телефоном разговарао с директором америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијамом Бернсом и да су том приликом „разматрали шта да раде у вези с Украјином”.
Наришкин је у изјави за Тас рекао да је директор ЦИА кратку побуну руских плаћеника из групе „Вагнер” у јуну искористио као „изговор” да би позвао Наришкина и разговарао о Украјини. „Да, заиста, разговор је вођен крајем прошлог месеца. Како ја то видим, догађаји од 24. јуна послужили су као изговор за телефонски позив мог америчког колеге. Јасно је како сам одговорио на питање шта се догодило. Чини ми се да је то у великој мери био изговор, јер је главни део разговора био усмерен на разговоре о Украјини и догађајима око ње”, рекао је Наришкин.
Додао је да су у разговору, који је трајао око сат времена, њих двојица „размишљали и договарали се шта ће с Украјином”.
Шеф Руске спољне обавештајне службе нагласио је чињеницу да се сваки сукоб, укључујући и оружани, завршава преговорима и да је уверен да ће тако бити и у овом случају, али „услови за преговоре тек треба да сазре”.
Наришкин је рекао и да постоји могућност његовог личног састанка с Бернсом. „Током телефонског разговора није постигнут договор о састанку, али таква могућност постоји: и телефонски позиви и лични састанак су и даље могући”, рекао је Наришкин.
„Њујорк тајмс” је раније пренео да је директор ЦИА после неуспеле побуне групе „Вагнер” разговарао са шефом Спољне обавештајне службе Русије како би га уверио да САД нису имале никакву улогу у организовању побуне.
О будућности Украјине, оној атлантској, разговарало се и у Вилњусу. Очигледно ни ти разговори нису донели никакво охрабрење украјинском председнику Володимиру Зеленском, који је допутовао у Литванију како би и лично ургирао за пријем његове земље у НАТО или барем обећање када би то могло да се догоди. Али, ништа од тога се није десило. Напротив, судећи по изјавама западних званичника после првог дана самита алијансе, нису изостали ни оштри тонови упућени украјинском лидеру.
Тако је британски министар одбране Бен Волас рекао како би Украјина требало да покаже мало захвалности Западу, који још шаље помоћ, након критике Зеленског да његова земља није добила план процеса придруживања НАТО-у. „Свиђало нам се то или не, људи желе да виде мало захвалности”, поручио је Волас на маргинама самита НАТО-а у Вилњусу, упитан да прокоментарише изјаву Зеленског да је „апсурдно” то што Кијев није добио тачан датум и услове, пренео је „Гардијан”.
Он је навео да је прошле године отпутовао у Украјину, где је добио списак оружја које треба испоручити. „Знате, ми нисмо ’Амазон’. Рекао сам им то прошле године, кад сам се возио 11 сати само да бих добио списак”, рекао је Волас.
Међутим, додао је да разуме Зеленског, те да је коначан одговор на самиту добар за Кијев.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да је Украјина сада ближа НАТО-у него икада и да ће алијанса помагати Украјини колико год је то потребно да се одупре руској инвазији. У свом говору генерални секретар је истакао подршку НАТО-а Украјини, која подразумева пакет састављен од три елемента, а којим се успоставља Савет Украјина–НАТО. „Ово је снажна, јединствена порука савезника. Кад се рат заврши, биће договора о безбедности Украјине који ће спречити да се историја понови”, рекао је генерални секретар НАТО-а.
На питање да ли НАТО планира да пребаци у Украјину борбене авионе Ф-16, Столтенберг је напоменуо да су савезници већ најавили испоруку различитог наоружања Украјини. Поред тога, НАТО планира мисију обуке пилота борбених авиона. „Сви припремни радови су већ почели и обука би требало да почне врло брзо, овог лета. Сад се овој коалицији придружило 10 или више савезника. То ће помоћи да се што пре пружи подршка борбеним авионима Ф-16”, рекао је шеф НАТО-а.
Председник Украјине Володимир Зеленски истакао је и да разуме да се партнери плаше да говоре о чланству Украјине у алијанси, јер „нико не жели светски рат за друге”. „То је логично и разумљиво. Украјина се бори и схвата да не може да постане чланица НАТО-а све док је у нашој земљи рат. Изјаве о томе да Украјина постаје чланица НАТО-а, које чујемо, веома су нам важне”, рекао је Зеленски.
Из Москве су поручили да је давање било каквих безбедносних гаранција Украјини погрешно и опасно. „Пружајући било какву врсту безбедносних гаранција Украјини, ове земље заправо игноришу међународни принцип недељивости безбедности. То јест, дајући безбедносне гаранције Украјини, задиру у безбедност Руске Федерације”, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков коментаришући изјаву директорке за Европу у Савету за националну безбедност САД Аманде Слоут о дугорочним безбедносним гаранцијама за Украјину. Тај документ предвиђа доделу војне опреме Кијеву, јачање размене обавештајних података, проширење програма обуке за Оружане снаге Украјине, као и развој индустријских објеката, преносе РИА Новости.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


