Glavni ruski i američki obaveštajac razgovarali o sudbini Ukrajine
Direktor Ruske spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin potvrdio je juče da je krajem juna telefonom razgovarao s direktorom američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijamom Bernsom i da su tom prilikom „razmatrali šta da rade u vezi s Ukrajinom”.
Nariškin je u izjavi za Tas rekao da je direktor CIA kratku pobunu ruskih plaćenika iz grupe „Vagner” u junu iskoristio kao „izgovor” da bi pozvao Nariškina i razgovarao o Ukrajini. „Da, zaista, razgovor je vođen krajem prošlog meseca. Kako ja to vidim, događaji od 24. juna poslužili su kao izgovor za telefonski poziv mog američkog kolege. Jasno je kako sam odgovorio na pitanje šta se dogodilo. Čini mi se da je to u velikoj meri bio izgovor, jer je glavni deo razgovora bio usmeren na razgovore o Ukrajini i događajima oko nje”, rekao je Nariškin.
Dodao je da su u razgovoru, koji je trajao oko sat vremena, njih dvojica „razmišljali i dogovarali se šta će s Ukrajinom”.
Šef Ruske spoljne obaveštajne službe naglasio je činjenicu da se svaki sukob, uključujući i oružani, završava pregovorima i da je uveren da će tako biti i u ovom slučaju, ali „uslovi za pregovore tek treba da sazre”.
Nariškin je rekao i da postoji mogućnost njegovog ličnog sastanka s Bernsom. „Tokom telefonskog razgovora nije postignut dogovor o sastanku, ali takva mogućnost postoji: i telefonski pozivi i lični sastanak su i dalje mogući”, rekao je Nariškin.
„Njujork tajms” je ranije preneo da je direktor CIA posle neuspele pobune grupe „Vagner” razgovarao sa šefom Spoljne obaveštajne službe Rusije kako bi ga uverio da SAD nisu imale nikakvu ulogu u organizovanju pobune.
O budućnosti Ukrajine, onoj atlantskoj, razgovaralo se i u Vilnjusu. Očigledno ni ti razgovori nisu doneli nikakvo ohrabrenje ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, koji je doputovao u Litvaniju kako bi i lično urgirao za prijem njegove zemlje u NATO ili barem obećanje kada bi to moglo da se dogodi. Ali, ništa od toga se nije desilo. Naprotiv, sudeći po izjavama zapadnih zvaničnika posle prvog dana samita alijanse, nisu izostali ni oštri tonovi upućeni ukrajinskom lideru.
Tako je britanski ministar odbrane Ben Volas rekao kako bi Ukrajina trebalo da pokaže malo zahvalnosti Zapadu, koji još šalje pomoć, nakon kritike Zelenskog da njegova zemlja nije dobila plan procesa pridruživanja NATO-u. „Sviđalo nam se to ili ne, ljudi žele da vide malo zahvalnosti”, poručio je Volas na marginama samita NATO-a u Vilnjusu, upitan da prokomentariše izjavu Zelenskog da je „apsurdno” to što Kijev nije dobio tačan datum i uslove, preneo je „Gardijan”.
On je naveo da je prošle godine otputovao u Ukrajinu, gde je dobio spisak oružja koje treba isporučiti. „Znate, mi nismo ’Amazon’. Rekao sam im to prošle godine, kad sam se vozio 11 sati samo da bih dobio spisak”, rekao je Volas.
Međutim, dodao je da razume Zelenskog, te da je konačan odgovor na samitu dobar za Kijev.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je Ukrajina sada bliža NATO-u nego ikada i da će alijansa pomagati Ukrajini koliko god je to potrebno da se odupre ruskoj invaziji. U svom govoru generalni sekretar je istakao podršku NATO-a Ukrajini, koja podrazumeva paket sastavljen od tri elementa, a kojim se uspostavlja Savet Ukrajina–NATO. „Ovo je snažna, jedinstvena poruka saveznika. Kad se rat završi, biće dogovora o bezbednosti Ukrajine koji će sprečiti da se istorija ponovi”, rekao je generalni sekretar NATO-a.
Na pitanje da li NATO planira da prebaci u Ukrajinu borbene avione F-16, Stoltenberg je napomenuo da su saveznici već najavili isporuku različitog naoružanja Ukrajini. Pored toga, NATO planira misiju obuke pilota borbenih aviona. „Svi pripremni radovi su već počeli i obuka bi trebalo da počne vrlo brzo, ovog leta. Sad se ovoj koaliciji pridružilo 10 ili više saveznika. To će pomoći da se što pre pruži podrška borbenim avionima F-16”, rekao je šef NATO-a.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski istakao je i da razume da se partneri plaše da govore o članstvu Ukrajine u alijansi, jer „niko ne želi svetski rat za druge”. „To je logično i razumljivo. Ukrajina se bori i shvata da ne može da postane članica NATO-a sve dok je u našoj zemlji rat. Izjave o tome da Ukrajina postaje članica NATO-a, koje čujemo, veoma su nam važne”, rekao je Zelenski.
Iz Moskve su poručili da je davanje bilo kakvih bezbednosnih garancija Ukrajini pogrešno i opasno. „Pružajući bilo kakvu vrstu bezbednosnih garancija Ukrajini, ove zemlje zapravo ignorišu međunarodni princip nedeljivosti bezbednosti. To jest, dajući bezbednosne garancije Ukrajini, zadiru u bezbednost Ruske Federacije”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov komentarišući izjavu direktorke za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD Amande Slout o dugoročnim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. Taj dokument predviđa dodelu vojne opreme Kijevu, jačanje razmene obaveštajnih podataka, proširenje programa obuke za Oružane snage Ukrajine, kao i razvoj industrijskih objekata, prenose RIA Novosti.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
