Проблеми у вези с лечењем војних осигураника

Питање здравственог збрињавања активних и пензионисаних војних лица оптерећено је многим проблемима које најбоље осећају корисници, односно они који се лече. У предочавању ових проблема нећу се ослањати на личне утиске, већ ћу пренети и део примедби својих колега које сам чуо из разговора с њима.

Пример Београда најбоље осликава део проблема војних осигураника приликом коришћења здравствених услуга. Војни осигураници у Београду могу да се лече само на ВМЦ и на ВМА, без обзира на то што се пацијенти могу лечити на још седам клиника. На ВМА могу да се лече и пацијенти из грађанства који то пожеле, или мисле да ће ту наћи адекватну здравствену заштиту. Није ми намера да фаворизујем лечење војних осигураника, већ да укажем да се у организацији рада на ВМА мора имати у виду ова чињеница и да с тим у вези хитно морају бити предузете конкретне мере. Некада је ВМА један дан у седмици пружала лечење осигураницима из грађанства, сада се то чини свих пет дана у седмици, што додатно оптерећује ионако ограничене капацитете за лечење.

Можда би се проблем могао донекле решити изменама у организацији рада на ВМА и јасним дефинисањем када се лече војни, а када цивилни осигураници. Разлог је врло једноставан – војни осигураници немају друго место где могу да се лече, док цивилни осигураници ту прилику имају на осталим клиникама и здравственим установама које се граде и обнављају. Интересантна је појава да се цивилни пацијенти упућују директно на ВМА, при чему се прескачу клинички центри попут Новог Сада, Ниша и других. Војни осигураници не могу директно да оду на лечење на ВМА јер пре тога морају да добију упут од лекара опште праксе. Када томе додамо и пацијенте који плаћају лечење на ВМА, онда можемо замислити колики су редови и гужве на свим клиникама ВМА. Ради сликовитости, навешћу један пример: према подацима ВМА, током 2021. године у овој установи је прегледано 200.018 војних осигураника и 187.927 цивилних. Верујем да су наведени бројеви данас много већи, што најбоље илуструје потребу предузимања хитних мера.

Намеће се и закључак да би временски, било по данима или по сатници, требало дефинисати када се лече војни осигураници. Када закажете преглед на ВМА, даје вам се дан и сатница када то можете остварити, на пример у осам часова одређеног дана, али се преглед због гужви обави уз кашњење од два сата, а некад и више часова. Питање је чему служе заказивање и сатница кад се не знају или не поштују расположиви капацитети и могућности за лечење. Ово је свакодневна појава, као да надлежни не знају или не желе да предузму мере које ће расположиве капацитете, кадровску попуњеност и стање логистичких капацитета ставити у реалну функцију.

У више наврата обраћао сам се свим надлежним за војно здравство, указивао на проблеме и предлагао решења, али се све сводило на обећања и уверавања да ће проблем бити решен. Похваљујем помак у том правцу који су учинили пуковник Радан Костић и потпуковник Дарио Малешевић из Фонда за социјално осигурање војних осигураника. Фонд је урадио картон за приоритетно пружање здравствених услуга у војноздравственим установама, чиме је донекле заведен ред.

Намера ми је да надлежнима укажем на положај војних осигураника у процесу лечења. Апелујем на њих да се позабаве наведеним проблемима и почну да их решавају. Узалудна је набавка авиона, тенкова и камиона, јер без здравог војника нема њихове употребе. Само здрав човек је креативан и користан елеменат система одбране.

Драган Паскаш,
генерал у пензији