Problemi u vezi s lečenjem vojnih osiguranika

Pitanje zdravstvenog zbrinjavanja aktivnih i penzionisanih vojnih lica opterećeno je mnogim problemima koje najbolje osećaju korisnici, odnosno oni koji se leče. U predočavanju ovih problema neću se oslanjati na lične utiske, već ću preneti i deo primedbi svojih kolega koje sam čuo iz razgovora s njima.

Primer Beograda najbolje oslikava deo problema vojnih osiguranika prilikom korišćenja zdravstvenih usluga. Vojni osiguranici u Beogradu mogu da se leče samo na VMC i na VMA, bez obzira na to što se pacijenti mogu lečiti na još sedam klinika. Na VMA mogu da se leče i pacijenti iz građanstva koji to požele, ili misle da će tu naći adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Nije mi namera da favorizujem lečenje vojnih osiguranika, već da ukažem da se u organizaciji rada na VMA mora imati u vidu ova činjenica i da s tim u vezi hitno moraju biti preduzete konkretne mere. Nekada je VMA jedan dan u sedmici pružala lečenje osiguranicima iz građanstva, sada se to čini svih pet dana u sedmici, što dodatno opterećuje ionako ograničene kapacitete za lečenje.

Možda bi se problem mogao donekle rešiti izmenama u organizaciji rada na VMA i jasnim definisanjem kada se leče vojni, a kada civilni osiguranici. Razlog je vrlo jednostavan – vojni osiguranici nemaju drugo mesto gde mogu da se leče, dok civilni osiguranici tu priliku imaju na ostalim klinikama i zdravstvenim ustanovama koje se grade i obnavljaju. Interesantna je pojava da se civilni pacijenti upućuju direktno na VMA, pri čemu se preskaču klinički centri poput Novog Sada, Niša i drugih. Vojni osiguranici ne mogu direktno da odu na lečenje na VMA jer pre toga moraju da dobiju uput od lekara opšte prakse. Kada tome dodamo i pacijente koji plaćaju lečenje na VMA, onda možemo zamisliti koliki su redovi i gužve na svim klinikama VMA. Radi slikovitosti, navešću jedan primer: prema podacima VMA, tokom 2021. godine u ovoj ustanovi je pregledano 200.018 vojnih osiguranika i 187.927 civilnih. Verujem da su navedeni brojevi danas mnogo veći, što najbolje ilustruje potrebu preduzimanja hitnih mera.

Nameće se i zaključak da bi vremenski, bilo po danima ili po satnici, trebalo definisati kada se leče vojni osiguranici. Kada zakažete pregled na VMA, daje vam se dan i satnica kada to možete ostvariti, na primer u osam časova određenog dana, ali se pregled zbog gužvi obavi uz kašnjenje od dva sata, a nekad i više časova. Pitanje je čemu služe zakazivanje i satnica kad se ne znaju ili ne poštuju raspoloživi kapaciteti i mogućnosti za lečenje. Ovo je svakodnevna pojava, kao da nadležni ne znaju ili ne žele da preduzmu mere koje će raspoložive kapacitete, kadrovsku popunjenost i stanje logističkih kapaciteta staviti u realnu funkciju.

U više navrata obraćao sam se svim nadležnim za vojno zdravstvo, ukazivao na probleme i predlagao rešenja, ali se sve svodilo na obećanja i uveravanja da će problem biti rešen. Pohvaljujem pomak u tom pravcu koji su učinili pukovnik Radan Kostić i potpukovnik Dario Malešević iz Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Fond je uradio karton za prioritetno pružanje zdravstvenih usluga u vojnozdravstvenim ustanovama, čime je donekle zaveden red.

Namera mi je da nadležnima ukažem na položaj vojnih osiguranika u procesu lečenja. Apelujem na njih da se pozabave navedenim problemima i počnu da ih rešavaju. Uzaludna je nabavka aviona, tenkova i kamiona, jer bez zdravog vojnika nema njihove upotrebe. Samo zdrav čovek je kreativan i koristan elemenat sistema odbrane.

Dragan Paskaš,
general u penziji