Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Русија има велике залихе пшенице–прети даљи пад цена

Потражња за руским житом даље је огромна због њене све веће конкурентности на тржишту
Русија има велике залихе пшенице–прети даљи пад цена
(EPA-EFE/VASSIL DONEV)

Продужење Црноморског споразума о коридору за житарице је и даље упитан, а званично истиче 17. јула. Садашња ситуација у украјинским лукама није оптимистична, а „Дојче веле” је недавно пренео да нови споразум није ни на видику.

Истовремено, извоз руске пшенице у јулу процењује се на 3,7 до 4,1 милион тона у односу на просечних 2,8 милиона тона.

Такав резултат подстичу повољни тржишни услови и рекордно високе залихе па би број испорука могао такође да буде рекордан за овај месец, предвиђа руска консултантса кућа „Совекон”, а преноси „Агроклуб”.  

Према њиховим подацима од 11. јула количина закључених уговора о продаји жита повећана је на 4,5 милиона тона у односу на 2,2 милиона 7. јула и 1,1 милион почетком овог месеца.

Потражња за руском пшеницом и даље је велика због њене све веће конкурентности, истиче се у извештају. Цена руског жита је нижа од од оне на париском Матифу. Залихе, по процени Ростата, почетком јуна биле су 15,6 милиона тона у поређењу 9,7 милиона прошле године. Стручњаци ове куће коментаришу да би руски извоз могао да представља додатни притисак на пад цена ове житарице на глобалном нивоу.

–У случају да заиста не дође до продужења споразума, цене неких основних намирница би могле да порасту– навели су аналитичари за Ројтерс.  Али истичу да је ситуација ипак боља него непосредно пре почетка сукоба у Украјини, побољшано је снабдевање житарицама и оне сада уместо из Украјине долазе из других држава попут Русије и Бразила. Према извештају те агенције, цене пшенице су ове године пале за 17 одсто, а кукуруза за око 26.

За вријеме трајања овог споразума Украјина је успела да извезе 32,8 милиона тона пољопривредних производа, укључујући 16,8 милиона тона кукуруза и 8,9 милиона тона  пшенице. Пре рата је извозила отприлике 25 до 30 милиона тона кукуруза годишње, углавном преко Црног мора, и 16 до 21 милилон тона пшенице.

Како коментаришу, у случају да се споразум не обнови, овај коридор може да функционише и без Русије уз велико „али”. Наиме, тада ће вероватно порасти премије осигурања од ратног ризика које се наплаћују приликом упловљавања у подручје Црног мора, а већ сада коштају хиљаде долара. Питање је и би ли бродовласници пристали на такав ризик.

Портал истиче да је извоз копненим путем преко ЕУ земаља је проблематичан и због логистичких проблема, али и зато јер се очекује већа жетва у источној Европи због чега би луке попут румунске Констанце могле да имају проблема с количинама, загушењем и кашњењем у испорукама. Ту је, додаје се, и анимозитет неких ЕУ земаља према украјинским пољопривредним производима.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Djole
Rusija nece produziti sporazum zapadne zemlje ne daju osiguranje za brodove koje izvoze zito iz Rusije samo iz Ukraine mada bi po dogovoru morali za obe strane.Ukrainci su po nagovoru zapada unistili jedino zbog cega su Rusi hteli da zadrze koridor a to je cevovod amonijaka Toljatija-Odesa.U ovoj situaciji ne znam cime bi ,,kupili,, Rusku stranu.
Bojsa
I za koga je problem pad cena zita na trzistu? O cemu se radi u ovoj prljavoj igri izmedju UN, Zapada i Ukrajine, Rusija se ne plasi, pa ko se plasi od gubitka profita?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.