Петина младих у Србији нити ради, нити се образује

Свака пета млада особа у Србији спада у НЕЕТ категорију – нити ради, нити се образује, нити се налази у процесу стручне обуке, показују најновији подаци Европског статистичког бироа (Евростат). Према истом извору, на нивоу Европске уније свега 12 одсто младих спада у ову категорију.

Статистика показује и да од момента изласка из образовног процеса млади у нашој земљи у просеку чекају две године на посао. Бројке изведене из „Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Србији за 2022. годину”, који сваке године ради Кровна организација младих Србије, упозоравају да тек свака четврта млада особа у нашој земљи ради посао за који се школовала. То је, према речима Миљане Пејић, генералне секретарке ове организације, можда најбоља илустрација тезе колико је тржиште рада неусклађено са образовним системом наше земље.

„Студија која је урађена на узорку од 1.117 испитаника, старости од 15 до 30 година, показала је да чак 58 одсто младих не ради у струци, док је 17 процената њих донекле запослено на позицији за коју се образовало. Осим тога, петина младих која се школује или је завршила своје образовање сматра да за њиховим образовним профилом не постоји потреба на тржишту радне снаге. Додатни проблем представља чињеница да се у ери дигиталне револуције услови на тржишту рада брзо мењају, а вештине и знања која су потребна послодавцима млади једноставно немају – на тај начин они улазе у зачарани круг незапослености и неквалификованости, из кога се тешко излази”, истиче Пејићева.

Наша саговорница оцењује да додатни проблем представља чињеница да највећи број послодаваца тражи радно искуство приликом запошљавања, а стажирање углавном не плаћају.

„Залагали смо се да се усвоји Закон о радним праксама који би запосленима гарантовао достојанство на раду. То се пре свега односи на плаћено стажирање, менторство на раду и законско ограничење стажирања на шест месеци како би се спречила експлоатација радника од стране послодаваца. Иако у Европи постоје земље које нису изгласале овај закон, на нивоу уније постоји јединствени програм ’Гаранција за младе’, којим се држава обавезује да ниједна млада особа не може да буде у НЕЕТ статусу дуже од четири месеца, односно да буде незапослена и не образује се”, напомиње наша саговорница.

Иако подаци Националне службе за запошљавање говоре да млади до 30. године чине 18 одсто незапослених, Миљана Пејић истиче да овај податак треба узети са резервом, јер велики број њих није на бироу, зато што сматрају да ова институција не може да им помогне да пронађу посао или се преквалификују.

„На срећу, млади нису избирљиви и искључиви што се тиче посла – чак 90 одсто њих спремно је да ради друге послове док не нађе одговарајуће занимање у струци, а 60 процената њих спремно је да се преквалификује. Скоро половина је волонтирала или тренутно волонтира, јер жели да стекне радно искуство и прошири социјалну мрежу пријатеља, познаника и колега. Међутим, иако су млади спремни да се прилагођавају условима тржишта, остаје присутан проблем неусклађености образовног система и тржишта рада”, закључује Миљана Пејић.

Социолог Миодраг Васић додаје да посебан проблем представља чињеница да велики број младих у нашој земљи нема посао и да око 65 одсто њих и даље живи са родитељима од којих добија џепарац за свакодневне потребе. Због тога не чуди податак што највећи број младих узраста од 15 до 30 година није у браку и планира да се одсели из земље.

„Када питате младе шта би их мотивисало да постану родитељи, односно прошире породицу, увек добијате исте одговоре – сигуран посао, висина прихода и могућност усклађивања рада и родитељства. Нажалост, стални послови су постали мисаона именица за велики број младих, којима послодавци углавном нуде привремено-повремене послове или уговоре о раду на одређено време, са којима не можете да подигнете кредит ни за летовање, а камоли за кров над главом”, оцењује Васић.

У посебно незавидној ситуацији, како је напоменуо, налазе се девојке, које се ређе запошљавају, јер послодавци стрепе да ће младе раднице отворити породиљско одсуство чим добију уговор о раду.

„Због тога се Србија налази у европском врху земаља по броју младих који живе са родитељима и касно почињу самосталан живот ”, упозорава наш саговорник.