Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСТРАЖИВАЊЕ ЕВРОПСКОГ СТАТИСТИЧКОГ БИРОА

Петина младих у Србији нити ради, нити се образује

Тек свака четврта особа старости између 15 и 30 година се бави послом за који се школовала, што говори у прилог тези да је тржиште рада неусклађено са образовним системом наше земље, каже Миљана Пејић
Петина младих у Србији нити ради, нити се образује
Девојке теже налазе посао (Фото Н. Марјановић)

Свака пета млада особа у Србији спада у НЕЕТ категорију – нити ради, нити се образује, нити се налази у процесу стручне обуке, показују најновији подаци Европског статистичког бироа (Евростат). Према истом извору, на нивоу Европске уније свега 12 одсто младих спада у ову категорију.

Статистика показује и да од момента изласка из образовног процеса млади у нашој земљи у просеку чекају две године на посао. Бројке изведене из „Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Србији за 2022. годину”, који сваке године ради Кровна организација младих Србије, упозоравају да тек свака четврта млада особа у нашој земљи ради посао за који се школовала. То је, према речима Миљане Пејић, генералне секретарке ове организације, можда најбоља илустрација тезе колико је тржиште рада неусклађено са образовним системом наше земље.

„Студија која је урађена на узорку од 1.117 испитаника, старости од 15 до 30 година, показала је да чак 58 одсто младих не ради у струци, док је 17 процената њих донекле запослено на позицији за коју се образовало. Осим тога, петина младих која се школује или је завршила своје образовање сматра да за њиховим образовним профилом не постоји потреба на тржишту радне снаге. Додатни проблем представља чињеница да се у ери дигиталне револуције услови на тржишту рада брзо мењају, а вештине и знања која су потребна послодавцима млади једноставно немају – на тај начин они улазе у зачарани круг незапослености и неквалификованости, из кога се тешко излази”, истиче Пејићева.

Наша саговорница оцењује да додатни проблем представља чињеница да највећи број послодаваца тражи радно искуство приликом запошљавања, а стажирање углавном не плаћају.

„Залагали смо се да се усвоји Закон о радним праксама који би запосленима гарантовао достојанство на раду. То се пре свега односи на плаћено стажирање, менторство на раду и законско ограничење стажирања на шест месеци како би се спречила експлоатација радника од стране послодаваца. Иако у Европи постоје земље које нису изгласале овај закон, на нивоу уније постоји јединствени програм ’Гаранција за младе’, којим се држава обавезује да ниједна млада особа не може да буде у НЕЕТ статусу дуже од четири месеца, односно да буде незапослена и не образује се”, напомиње наша саговорница.

Иако подаци Националне службе за запошљавање говоре да млади до 30. године чине 18 одсто незапослених, Миљана Пејић истиче да овај податак треба узети са резервом, јер велики број њих није на бироу, зато што сматрају да ова институција не може да им помогне да пронађу посао или се преквалификују.

„На срећу, млади нису избирљиви и искључиви што се тиче посла – чак 90 одсто њих спремно је да ради друге послове док не нађе одговарајуће занимање у струци, а 60 процената њих спремно је да се преквалификује. Скоро половина је волонтирала или тренутно волонтира, јер жели да стекне радно искуство и прошири социјалну мрежу пријатеља, познаника и колега. Међутим, иако су млади спремни да се прилагођавају условима тржишта, остаје присутан проблем неусклађености образовног система и тржишта рада”, закључује Миљана Пејић.

Социолог Миодраг Васић додаје да посебан проблем представља чињеница да велики број младих у нашој земљи нема посао и да око 65 одсто њих и даље живи са родитељима од којих добија џепарац за свакодневне потребе. Због тога не чуди податак што највећи број младих узраста од 15 до 30 година није у браку и планира да се одсели из земље.

„Када питате младе шта би их мотивисало да постану родитељи, односно прошире породицу, увек добијате исте одговоре – сигуран посао, висина прихода и могућност усклађивања рада и родитељства. Нажалост, стални послови су постали мисаона именица за велики број младих, којима послодавци углавном нуде привремено-повремене послове или уговоре о раду на одређено време, са којима не можете да подигнете кредит ни за летовање, а камоли за кров над главом”, оцењује Васић.

У посебно незавидној ситуацији, како је напоменуо, налазе се девојке, које се ређе запошљавају, јер послодавци стрепе да ће младе раднице отворити породиљско одсуство чим добију уговор о раду.

„Због тога се Србија налази у европском врху земаља по броју младих који живе са родитељима и касно почињу самосталан живот ”, упозорава наш саговорник.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Tehničar zaštite životne sredine
Završila školu koja je preko potrebna ovoj zemlji, a posla u struci nema. Konkurisala preko 100 puta širom zemlje, nijednom ni na razgovor nisam pozvana. Država na zaštiti životne sredine radi malo, skoro ništa, a privatni poslodaci radije plaćaju kazne i sanacije štete nego da rade na preventivi. 10 godina radim razne poslove a imam upisano 6 meseci staža, pa sam verovatno i ja u toj grupi koja ne radi i ne školuje se.
Боривоје Банковић
Наравно да има и таквих који живе родитељима на грбачи, али од тих 20% већина ради на црно или се бави разним "бизнисима" ван система. На пример, познајем млади брачни пар који се бави прањем ентеријера аутомобила. Имају доста посла, али не и толико да би отворили фирму, нити имају жељу за тим. То је лепота статистике: што је запослен свако ко ради један дан месечно, а свако ко није заведен као запослен, инвалид, или на школовању, мора бити незапослен.
Деда Буцко
Душане1, молим Вас да нам дате проценат незапосленог становништва у СФРЈ, па ћемо онда мало о том Титовом времену. Важи?
Земунац
Душан је у праву за период до почетка 70-тих када је, да би се вештачки смањио број незапослених, дозвољено да свако може да студира. Пре тога на студије су могли да иду тек након строге провере знања и према потреби привреде за одређене профиле. Кадрови су се унапред планирали за разлику од данашњег времена када се уписују у средње школе и на студије по интересовању ученика и студената, а не по стварним потребама. Стварно је онда чудно што не раде оно за шта су се школовали.
dušan1
Za razliku od moje generacije , mladi u Srbiji danas ne pamte Titovo vreme kad se iz đačke klupe ulazilo u fabričku halu i uniformu JNA . Spremni su da rade kod 'gazda' poslove za koje se nisu školovali ali ne po svaku cenu ! Za te poslove i onako 'uvozimo' Kineze, Pakistance i slične... A ni Srbi nisu Nemci pa je kod nas uvek 'Bolje džabe sedeti nego džabe raditi'.
Predrag Paderborn
E sto volim kad mudruju ljudi koji su Nemacku samo na televiziji videli. Ja sam otisao u Nemacku kao zubni proteticar. Struka je trazena, ali su plate slabe u odnosu na cene zubarskih usluga i tu kolicinu rada. Zato sam zavrsio kurseve pa sam sada WIG svajser i imam licencu za rad na visini. Posao je tezak i terenski ali se bar zaradi. A mnogo mladih Nemaca prima socijalnu pomoc i radi na crno ili zivi od preprodaje robe. Tako da i oni ocigledno misle da je bolje dzabe sedeti nego dzabe raditi.
mile
To je buduća radna snaga za poljoprivredu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.