Petina mladih u Srbiji niti radi, niti se obrazuje

Svaka peta mlada osoba u Srbiji spada u NEET kategoriju – niti radi, niti se obrazuje, niti se nalazi u procesu stručne obuke, pokazuju najnoviji podaci Evropskog statističkog biroa (Evrostat). Prema istom izvoru, na nivou Evropske unije svega 12 odsto mladih spada u ovu kategoriju.

Statistika pokazuje i da od momenta izlaska iz obrazovnog procesa mladi u našoj zemlji u proseku čekaju dve godine na posao. Brojke izvedene iz „Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2022. godinu”, koji svake godine radi Krovna organizacija mladih Srbije, upozoravaju da tek svaka četvrta mlada osoba u našoj zemlji radi posao za koji se školovala. To je, prema rečima Miljane Pejić, generalne sekretarke ove organizacije, možda najbolja ilustracija teze koliko je tržište rada neusklađeno sa obrazovnim sistemom naše zemlje.

„Studija koja je urađena na uzorku od 1.117 ispitanika, starosti od 15 do 30 godina, pokazala je da čak 58 odsto mladih ne radi u struci, dok je 17 procenata njih donekle zaposleno na poziciji za koju se obrazovalo. Osim toga, petina mladih koja se školuje ili je završila svoje obrazovanje smatra da za njihovim obrazovnim profilom ne postoji potreba na tržištu radne snage. Dodatni problem predstavlja činjenica da se u eri digitalne revolucije uslovi na tržištu rada brzo menjaju, a veštine i znanja koja su potrebna poslodavcima mladi jednostavno nemaju – na taj način oni ulaze u začarani krug nezaposlenosti i nekvalifikovanosti, iz koga se teško izlazi”, ističe Pejićeva.

Naša sagovornica ocenjuje da dodatni problem predstavlja činjenica da najveći broj poslodavaca traži radno iskustvo prilikom zapošljavanja, a stažiranje uglavnom ne plaćaju.

„Zalagali smo se da se usvoji Zakon o radnim praksama koji bi zaposlenima garantovao dostojanstvo na radu. To se pre svega odnosi na plaćeno stažiranje, mentorstvo na radu i zakonsko ograničenje stažiranja na šest meseci kako bi se sprečila eksploatacija radnika od strane poslodavaca. Iako u Evropi postoje zemlje koje nisu izglasale ovaj zakon, na nivou unije postoji jedinstveni program ’Garancija za mlade’, kojim se država obavezuje da nijedna mlada osoba ne može da bude u NEET statusu duže od četiri meseca, odnosno da bude nezaposlena i ne obrazuje se”, napominje naša sagovornica.

Iako podaci Nacionalne službe za zapošljavanje govore da mladi do 30. godine čine 18 odsto nezaposlenih, Miljana Pejić ističe da ovaj podatak treba uzeti sa rezervom, jer veliki broj njih nije na birou, zato što smatraju da ova institucija ne može da im pomogne da pronađu posao ili se prekvalifikuju.

„Na sreću, mladi nisu izbirljivi i isključivi što se tiče posla – čak 90 odsto njih spremno je da radi druge poslove dok ne nađe odgovarajuće zanimanje u struci, a 60 procenata njih spremno je da se prekvalifikuje. Skoro polovina je volontirala ili trenutno volontira, jer želi da stekne radno iskustvo i proširi socijalnu mrežu prijatelja, poznanika i kolega. Međutim, iako su mladi spremni da se prilagođavaju uslovima tržišta, ostaje prisutan problem neusklađenosti obrazovnog sistema i tržišta rada”, zaključuje Miljana Pejić.

Sociolog Miodrag Vasić dodaje da poseban problem predstavlja činjenica da veliki broj mladih u našoj zemlji nema posao i da oko 65 odsto njih i dalje živi sa roditeljima od kojih dobija džeparac za svakodnevne potrebe. Zbog toga ne čudi podatak što najveći broj mladih uzrasta od 15 do 30 godina nije u braku i planira da se odseli iz zemlje.

„Kada pitate mlade šta bi ih motivisalo da postanu roditelji, odnosno prošire porodicu, uvek dobijate iste odgovore – siguran posao, visina prihoda i mogućnost usklađivanja rada i roditeljstva. Nažalost, stalni poslovi su postali misaona imenica za veliki broj mladih, kojima poslodavci uglavnom nude privremeno-povremene poslove ili ugovore o radu na određeno vreme, sa kojima ne možete da podignete kredit ni za letovanje, a kamoli za krov nad glavom”, ocenjuje Vasić.

U posebno nezavidnoj situaciji, kako je napomenuo, nalaze se devojke, koje se ređe zapošljavaju, jer poslodavci strepe da će mlade radnice otvoriti porodiljsko odsustvo čim dobiju ugovor o radu.

„Zbog toga se Srbija nalazi u evropskom vrhu zemalja po broju mladih koji žive sa roditeljima i kasno počinju samostalan život ”, upozorava naš sagovornik.