Од почетка године заштићени клисура Ђетиње, планина Цер, долина Пчиње, резерват „Увац”...

Клисура Ђетиња, смештена у горњем делу реке, проглашен је пределом изузетних одлика, саопштило је недавно Министарство заштите животне средине. Тако је 853 хектара овог кањона, богатог засадима букве, црног граба и јавора, као и разноврсним птицама грабљивицама, певачицама и сисарима, поверено на управљање Туристичкој организацији Ужице.

Од почетка године ресорно министарство заштитило је и планину Цер, затим проширило површину о којој се брине у долини Пчиње и специјалног резервата „Увац”. Такође, под заштитом су и два споменика природе – „Дубока пећина” и „Вражји камен”.

Заштићена подручја тренутно заузимају 8,31 одсто од укупне површине територије Србије, а план је да до краја године достигне девет одсто. Иако званична еколошка политика иде у смеру повећања државне територије под заштитом, још увек смо далеко од циља зацртаног још 2020. – укупно 12 одсто површине под заштитом.

Највећи број ових подручја, који су уједно и највреднији, брига је републике, док је мањи део и у рукама локалних самоуправа. Међутим, истраживање Еколошког центра „Станиште” показало је да чак један број градова и општина уопште не зна да се на њиховој територији налазе подручја о којима би требало да брину. Или је то обавеза предузећа која се не баве заштитом животне средине.

У оквиру ове анализе налази се и податак да је из републичког буџета 2020. године потрошено укупно око 225 милиона динара и то око 65 милиона динара на пет националних паркова, а за сва остала подручја око 160 милиона динара. Највише су финансиране активности и потребе чуварске службе, мониторинга и обележавања заштићеног подручја. Истраживачи „Станишта” указали су и на недовољно поуздан и јавности недоступан регистар, у којем недостају подаци за сва подручја о категорији, као и о томе ко су њихови управљачи.

Да се на заштити подручја још мора радити указује податак са сајт saveonenergy.com – наша земља налази се на 33. месту међу 35 европских држава узимајући у обзир тренутни проценат заштите. Иза нас налазе се само још Румунија и Босна и Херцеговина.

Заштићена подручја су важна јер чувају биолошку и геолошку разноврсност, пречишћивачи су ваздуха и воде, штите од поплава, ерозија, ублажавају последице климатских промена…