Председник Ердоган најављује заокрет

После заокрета који је направио у последњи час, кад је реч о уласку Шведске у НАТО, и добијања обећања Вашингтона да неће блокирати продају војних авиона Турској, турски председник Реџеп Тајип Ердоган наставља геостратешке игре и у региону. То се могло и очекивати, пошто Турска годинама има поремећене односе с Грчком, Сиријом, Израелом и Египтом.

У Анкари су приметно задовољни: Ердоганова „политика” заоштравања односа до усијања у вези с проширењем НАТО-а на крају је довела до обећања Беле куће да неће блокирати продају америчких борбених авиона Ф-16 Турској. Искусни Ердоган сигурно се неће зауставити на томе. На маргинама самита НАТО-а у Вилњусу он је разговарао с многим државницима, али је посебну пажњу изазвао неочекивани сусрет с грчким премијером Киријакосом Мицотакисом, с којим је разговарао о унапређењу односа историјских ривала у Егеју, који још не могу да се ослободе наслеђа османске прошлости.

„Сусрет је протекао у доброј атмосфери. Лидери две земље сагласили су се да би убудуће требало да одржавају честе контакте на свим нивоима како би се изградила клима међусобног поверења, што би довело до побољшања односа”, саопштено је у Дирекцији за медије у Анкари.

Пре годину дана то је било незамисливо. Ердоган је тада, на себи својствен начин, не бирајући речи, ископао „ратне секире” с председником грчке владе. „Тај Мицотакис више за мене не постоји. Били смо се договорили да не укључујемо треће земље у наше спорове. Упркос томе, он је током посете САД, говорећи у Конгресу, позвао Вашингтон да не продаје Турској авионе Ф-16, јер ће их користити за нападе на суседне земље. Никад нећу пристати да се сретнем с њим. Наставићемо да разговарамо, али само с честитим грчким политичарима”, рекао је тада Ердоган.

Како не би остао на периферији евроатлантских збивања, председник Турске је на то сада заборавио, иако је свестан да нормализација односа Анкаре и Атине неће ићи ни брзо ни лако. Две земље деценијама имају „црвене линије” преко којих неће моћи олако да пређу, поготово кад је реч о поновном уједињењу Кипра, као и разграничењу у Медитерану. Сада покушава да обнови односе и с Европском унијом, који су годинама били на споредном колосеку.

После победе на мајским изборима, на којима је играо на карту радикалних националиста, који воле да чују кад њихов предводник удара руком о сто Џозефу Бајдену, Владимиру Путину, Бенјамину Нетанијахуу или Абделу ел Сисију и Башару ел Асаду, Ердоган сада покушава да нормализује поремећене односе с водећим земљама у региону. То није случајно.

Нови турски министар финансија Мехмед Шимшек, познати стручњак, упозорава владу да се тешка економска криза не може превазићи без унапређења сарадње с водећим земљама у суседству: Египтом, Саудијском Арабијом, Сиријом, Израелом. То је истовремено и пут да се Анкара ослободи четири милиона избеглица, које су већ десет година окупирале Анадолију и плаше се да се врате у Сирију, одакле су углавном стигле.

Нешто слично сада се дешава и с Египтом, мада су у Каиру још уздржани због тешких оптужби што их је Ердоган изрекао на рачун Сисија, који је 2013. године оборио – како то Ердоган често каже – „демократски изабраног” председника Мухамеда Мурсија, иза кога је стајала радикална исламска група Муслиманска браћа, коју у Каиру, Ријаду и другим арапским земљама (сем Катара) оптужују за тероризам.

„Сиси је убица, он је диктатор”, оптуживао је Ердоган садашњег председника. Мурси је ухапшен и умро је током суђења. Ердоган је јавно изразио сумњу да ли је он скончао природном смрћу или је убијен. Дипломатски односи су све донедавно били спуштени на ниво отправника послова.

Двојица председника, Ердоган и Сиси, годинама су избегавали сусрете, чак и на маргинама међународних скупова. Први пут су се руковали, додуше у пролазу, током Светског првенства у фудбалу у Катару. У Анкари и Каиру коначно су схватили да су њихове две земље, као водеће у региону, „осуђене” на сарадњу, поготово што, и поред поремећаја политичких односа, имају годишњу робну размену од скоро пет милијарди долара.

У Анкари је званично потврђено да је Ердоган позвао Сисија да посети Турску. То ће се догодити ускоро, мада датум још није прецизиран. Биће то прва посета шефа египатске државе Турској у последњих десет година.

Поновни долазак Бенјамина Нетанијахуа на чело израелске владе изазвао је приметну забринутост у Анкари, пошто Ердоган с њим годинама није имао контакте, оптужујући га за „државни тероризам” над Палестинцима. Анкара је осудила недавни оружани напад на логор у Џенину и најаву изградње израелских насеља на окупираним територијама на Западној обали и у источном Јерусалиму. То би могло да блокира процес нормализације који је прошле године отворио председник Исак Херцог, први шеф израелске државе који је посетио Анкару после петнаест година.