Predsednik Erdogan najavljuje zaokret

Posle zaokreta koji je napravio u poslednji čas, kad je reč o ulasku Švedske u NATO, i dobijanja obećanja Vašingtona da neće blokirati prodaju vojnih aviona Turskoj, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nastavlja geostrateške igre i u regionu. To se moglo i očekivati, pošto Turska godinama ima poremećene odnose s Grčkom, Sirijom, Izraelom i Egiptom.

U Ankari su primetno zadovoljni: Erdoganova „politika” zaoštravanja odnosa do usijanja u vezi s proširenjem NATO-a na kraju je dovela do obećanja Bele kuće da neće blokirati prodaju američkih borbenih aviona F-16 Turskoj. Iskusni Erdogan sigurno se neće zaustaviti na tome. Na marginama samita NATO-a u Vilnjusu on je razgovarao s mnogim državnicima, ali je posebnu pažnju izazvao neočekivani susret s grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom, s kojim je razgovarao o unapređenju odnosa istorijskih rivala u Egeju, koji još ne mogu da se oslobode nasleđa osmanske prošlosti.

„Susret je protekao u dobroj atmosferi. Lideri dve zemlje saglasili su se da bi ubuduće trebalo da održavaju česte kontakte na svim nivoima kako bi se izgradila klima međusobnog poverenja, što bi dovelo do poboljšanja odnosa”, saopšteno je u Direkciji za medije u Ankari.

Pre godinu dana to je bilo nezamislivo. Erdogan je tada, na sebi svojstven način, ne birajući reči, iskopao „ratne sekire” s predsednikom grčke vlade. „Taj Micotakis više za mene ne postoji. Bili smo se dogovorili da ne uključujemo treće zemlje u naše sporove. Uprkos tome, on je tokom posete SAD, govoreći u Kongresu, pozvao Vašington da ne prodaje Turskoj avione F-16, jer će ih koristiti za napade na susedne zemlje. Nikad neću pristati da se sretnem s njim. Nastavićemo da razgovaramo, ali samo s čestitim grčkim političarima”, rekao je tada Erdogan.

Kako ne bi ostao na periferiji evroatlantskih zbivanja, predsednik Turske je na to sada zaboravio, iako je svestan da normalizacija odnosa Ankare i Atine neće ići ni brzo ni lako. Dve zemlje decenijama imaju „crvene linije” preko kojih neće moći olako da pređu, pogotovo kad je reč o ponovnom ujedinjenju Kipra, kao i razgraničenju u Mediteranu. Sada pokušava da obnovi odnose i s Evropskom unijom, koji su godinama bili na sporednom koloseku.

Posle pobede na majskim izborima, na kojima je igrao na kartu radikalnih nacionalista, koji vole da čuju kad njihov predvodnik udara rukom o sto Džozefu Bajdenu, Vladimiru Putinu, Benjaminu Netanijahuu ili Abdelu el Sisiju i Bašaru el Asadu, Erdogan sada pokušava da normalizuje poremećene odnose s vodećim zemljama u regionu. To nije slučajno.

Novi turski ministar finansija Mehmed Šimšek, poznati stručnjak, upozorava vladu da se teška ekonomska kriza ne može prevazići bez unapređenja saradnje s vodećim zemljama u susedstvu: Egiptom, Saudijskom Arabijom, Sirijom, Izraelom. To je istovremeno i put da se Ankara oslobodi četiri miliona izbeglica, koje su već deset godina okupirale Anadoliju i plaše se da se vrate u Siriju, odakle su uglavnom stigle.

Nešto slično sada se dešava i s Egiptom, mada su u Kairu još uzdržani zbog teških optužbi što ih je Erdogan izrekao na račun Sisija, koji je 2013. godine oborio – kako to Erdogan često kaže – „demokratski izabranog” predsednika Muhameda Mursija, iza koga je stajala radikalna islamska grupa Muslimanska braća, koju u Kairu, Rijadu i drugim arapskim zemljama (sem Katara) optužuju za terorizam.

„Sisi je ubica, on je diktator”, optuživao je Erdogan sadašnjeg predsednika. Mursi je uhapšen i umro je tokom suđenja. Erdogan je javno izrazio sumnju da li je on skončao prirodnom smrću ili je ubijen. Diplomatski odnosi su sve donedavno bili spušteni na nivo otpravnika poslova.

Dvojica predsednika, Erdogan i Sisi, godinama su izbegavali susrete, čak i na marginama međunarodnih skupova. Prvi put su se rukovali, doduše u prolazu, tokom Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru. U Ankari i Kairu konačno su shvatili da su njihove dve zemlje, kao vodeće u regionu, „osuđene” na saradnju, pogotovo što, i pored poremećaja političkih odnosa, imaju godišnju robnu razmenu od skoro pet milijardi dolara.

U Ankari je zvanično potvrđeno da je Erdogan pozvao Sisija da poseti Tursku. To će se dogoditi uskoro, mada datum još nije preciziran. Biće to prva poseta šefa egipatske države Turskoj u poslednjih deset godina.

Ponovni dolazak Benjamina Netanijahua na čelo izraelske vlade izazvao je primetnu zabrinutost u Ankari, pošto Erdogan s njim godinama nije imao kontakte, optužujući ga za „državni terorizam” nad Palestincima. Ankara je osudila nedavni oružani napad na logor u Dženinu i najavu izgradnje izraelskih naselja na okupiranim teritorijama na Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu. To bi moglo da blokira proces normalizacije koji je prošle godine otvorio predsednik Isak Hercog, prvi šef izraelske države koji je posetio Ankaru posle petnaest godina.