Публика oтворила 70. фестивал у Пули

70. ПУЛА

Пула – Један од најстаријих филмских фестивала у Европи, свакако са најлепшим гледалиштем под отвореним небом и звездама, свечаним отварањем у препуној Арени и званично је обележио свој 70. рођендан. Без политичких говора и политичара на сцени, 70. Пулски фестивал је свечано отвореним, у исти глас из више од 5.500 грла, прогласила публика, а уместо традиционалног ватромета с мора у Арени је приређен ефектни ласерски шоу.

Пише Пула тако неке нове странице своје дуге историје. А ту је већ забележено да су се први филмови у античкој Веспазијановој палати у Пули приказали још 1953. године. Била је то ревија иностраних филмова које су узели југословенски дистрибутери, а тадашњи директор Кинематографског подузећа у Пули, Словенац Марјан Ротар, дошао је на идеју да се већ наредне године одржи и Ревија домаћег филма, с обзиром на то да је обим производње у Југославији тада био порастао на више од 10 играних филмова годишње и више од 100 документарних и краткометражних филмова. Већ од 1955. прихваћен је званичан назив Фестивал југословенског филма, донети су Статут и Правилник, уведена награда „Арена” и задржана награда публике. Потпуна консолидација фестивала догодила се 1956. године када је и маршал Тито прихватио да буде његов покровитељ. Директорске функције на Пулском фестивалу у више мандата за редом имали су Београђани професор Дејан Косановић, др Петар Волк и Миодраг Миша Новаковић, али је ипак најдужи директорски стаж од пуних 10 година имао Мартин Бизјак, који је ову манифестацију организацијски вратио из Београда у Пулу. На функцији уметничког директора Пуле рекорд од укупно 14 година и даље држи Златко Видачковић...

​

Нови руководилачки састав – Тања Миличић, директорка Јавне установе Пула филм фестивал, продуцент Данијел Пек, уметнички директор и критичар Марио Козина, селектор филмова – доноси са собом неку нову енергију и огромну жељу да се фестивал окрене и потпуно посвети публици. Ако је судити по броју гледалаца и атмосфери на отварању, могуће је да ће у тој жељи успети. Сцена је била препуштена филмским ствараоцима, док су се министарка културе Хрватске Нина Обуљен Коржинек, градоначелник Пуле Филип Зоричић и жупан Истарске жупаније Борис Милетић гледалишту обратили преко екрана у прилогу снимљеном испред Арене. Испред џиновског платна срећан рођендан фестивалу и своје успомене на учешћа на њему са публиком су у паровима поделили продуценткиња Анкица Јурић Тилић и глумац Горан Богдан, српски редитељ Горан Марковић и глумица Лана Барић и наша глумица Ева Рас и редитељ Рајко Грлић. Марковић се присетио како је сав срећан трчао из Арене до телефонске говорнице да јави родитељима: „Ја сам изгледа успео”, после реакција публике на премијеру његовог дебитантског филма. Ева Рас, која је, како каже, „побегла са снимања филма са Лорданом Зафрановићем на два дана само да би била на отварању јубиларне Пуле”, испричала је о муку с којим је публика те давне 1967. реаговала на филм Душана Макавејева „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ” и њене обнажене сцене, да би је после пројекције испред Арене дочекала и поздравила са љубављу и еуфоријом. Рајко Грлић је подсетио на 1974. годину, када је у Арену донео свој први филм, који је публика почела да гледа без тона. Тек 20 година касније сазнао је од директора „Центар филма” Ђорђа Милојевића да је тајна у томе што је требало да однесе боцу вискија кинооператерима пред почетак пројекције да му „конкуренција не би подвалила и наместила губитак тона”...

И Пулежани различитих генерација присетили су се својих боравака на фестивалу и било је то и корисно и дирљиво, а за сам јубиларни почетак одабран је такмичарски филм „Хотел Пула” пулског аутора Андреја Коровљева. Ово и није био баш најсрећнији избор за свечано рођендански фестивалски почетак, јер је реч о драмском филму са тешком тематиком. Коровљев прича о судару два света – оном из бучне дискотеке у девастираном хотелу „Пула” и оном из његових руинираних соба у које су биле смештене избеглице из Босне током ратних сукоба...

Осим Еве Рас у Пулу су већ стигли и наши филмски ствараоци Предраг Пега Поповић, Милан Никодијевић (документарни филм „Зима једног пролећа”), Никола Лоренцин, Слободан Иветић... У програму хрватских мањинских копродукција су и филмови Миле Турајлић („Досије Лабудовић – Несврстани”) и Душана Зорића и Матије Глушчевића („Да ли сте видели ову жену?”), а ствараоци из Србије очекују се и у индустријском делу 70. Пулског фестивала.