Здравствени савети и њихово прихватање

Недавно је сер Крис Вити, главни медицински званичник (буквално: „официр”) Енглеске и главни медицински саветник Уједињеног Краљевства, изјавио да мора да престане злостављање експерата, јер претње којима су изложени током пандемије подривају припреме за сличне невоље у будућности. Сам сер Крис је пре две године у лондонском парку био жртва напада, када му је један силеџија „држао крагну” док га је други дугих 20 секунди снимао како се копрца. И он и многи други истакнути лекари широм света добијају увредљиве поруке и предмет су повременог добацивања на улици.

Један други британски лекар који је такође захваљујући приљежном раду добио племићку титулу, главни научни саветник своје владе сер Патрик Валанс, залаже се да препоруке засноване на науци буду лако доступне широкој јавности. Додаје и да је сваки такав став подложан преиспитивању, коментарима и оспоравањима. То неизбежно укључује и оно тако добро познато плиткоумно и надобудно пркошење аланфордовског типа: „Зашто би моје незнање устукнуло пред нечијим знањем?” Добро је што има установа и појединаца наоружаних знањем који, упркос непријатним суочавањима са таквим реакцијама, размишљају унапред, делећи са другима своја знања.

По свом утицају, предњачи Светска здравствена организација са предлогом да се наредне јесени против ковида 19 користи вакцина сачињена према соју XББ. Уз мале теоретске сумње, пандемија је за нама, али пре него што се устали као ендемска болест са својим сезонским карактером, очекују се још по неки таласићи. Могуће је да се до јесени појави и превлада неки други сој, али је неопходно сада преузети одговорност за најразумнију одлуку засновану на расположивим информацијама.

У многим земљама планира се истовремено давање вакцина против ковида и грипа у септембру и октобру ове године. Временски оквир наметнут је страхом од ковида. Међутим, ако се рецимо особа вакцинисана првог октобра зарази првог марта, неће моћи да рачуна на поуздану заштиту било против ковида, било против грипа. Упутно је зато пратити епидемијску ситуацију и савете стручњака.

У САД се припремају за борбу против „тридемије”. То значи да вакцинама заштите своју популацију од ковида, грипа и респираторног синцицијалног вируса. Много је вирусних узрочника упале дисајних органа. Само риновируса има преко 160 типова, ту су четири врсте вируса корона који изазивају клиничку слику сличну назебу, разни параинфлуенца, адено, метапнеумо и други вируси, али три против којих су направљене вакцине имају највећи значај у тој категорији узрока умирања.

На северној хемисфери ковид тренутно не представља проблем, али је у јеку пандемије у неким земљама био одговоран и за 50-одстотни „вишак смртности”, што значи да се, уместо сваких 100 умрлих према вишегодишњем просеку, тај број пео на 150. Зато се пажљиво прати појава нових сојева узрочника испод Полутара, како би се благовремено уочила опасност. Срачунато је да, када захладни, ваздух у затвореној просторији треба да се измени бар пет пута током једног сата. То је целисходно решење када се има у виду ковид, али на свакоме је, уколико не поседује одговарајуће филтере, да процени ризике од многоструко повећаног садржаја чађи у нашој животној средини, па да проветравање подреди тој околности.

Ту су и код нас потцењене и скоро презрене маске које посебно могу да поштеде невоља старе особе. Оне су један од разлога што грипа током прве две пандемијске зиме скоро да није било. Наиме, грип се преноси теже од ковида, па су маске на њега имале већи ефекат. Исто важи и за политику изолације, односно физичког раздвајања. Уз то, познат је феномен цикличног смењивања учесталости вирусних инфекција. Ковид је грубо пореметио тај редослед. Доминирао је скоро три године, а крајем прошле године дозволио је и осталим конкурентима да се размахну. Респираторни синцицијални вирус достигао је врхунац месец дана, а грип два месеца раније него што је то уобичајено. Неизвесно је да ли ће се већ ове јесени успоставити устаљени ритам и како ће се у њега уклопити ковид, као нова непозната величина у све сложенијој једначини.

Шта преостаје нашем човеку? Ако има 65 или више година и/или ако је хронично болестан, и ове јесени може да рачуна на бесплатну вакциналну заштиту против грипа. Разумно је и да се свако, осим мале деце, у то време подвргне вакцинацији против ковида.

Оно што стари људи не треба да одлажу је вакцинација против пнеумококне болести. Реч је о бактерији одговорној за упале плућа, неретко фаталној за старије од 65 година, па им се саветује вакцинална заштита. Код нас није уобичајено, али на Западу многи грађани после навршене 50. године траже да добију две дозе вакцине против врло непријатног херпес зостера. У том делу света све чешће се дешава да се старији укућани пре доласка принове из породилишта вакцинишу против великог кашља. Млади су од те болести релативно заштићени, али је врло важно за оба пола, а нарочито за девојчице да не пропусте вакцинацију против хуманог папилома вируса.

Паметни људи ће прихватити добронамерне савете, мање надарени или оптерећени предрасудама ће их игнорисати, али има, нажалост и „откривача светских завера” који сматрају својом светом дужношћу да се боре против умишљеног „непријатеља”.

Епидемиолог, професор Медицинског факултета у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa