Zdravstveni saveti i njihovo prihvatanje

Nedavno je ser Kris Viti, glavni medicinski zvaničnik (bukvalno: „oficir”) Engleske i glavni medicinski savetnik Ujedinjenog Kraljevstva, izjavio da mora da prestane zlostavljanje eksperata, jer pretnje kojima su izloženi tokom pandemije podrivaju pripreme za slične nevolje u budućnosti. Sam ser Kris je pre dve godine u londonskom parku bio žrtva napada, kada mu je jedan siledžija „držao kragnu” dok ga je drugi dugih 20 sekundi snimao kako se koprca. I on i mnogi drugi istaknuti lekari širom sveta dobijaju uvredljive poruke i predmet su povremenog dobacivanja na ulici.

Jedan drugi britanski lekar koji je takođe zahvaljujući prilježnom radu dobio plemićku titulu, glavni naučni savetnik svoje vlade ser Patrik Valans, zalaže se da preporuke zasnovane na nauci budu lako dostupne širokoj javnosti. Dodaje i da je svaki takav stav podložan preispitivanju, komentarima i osporavanjima. To neizbežno uključuje i ono tako dobro poznato plitkoumno i nadobudno prkošenje alanfordovskog tipa: „Zašto bi moje neznanje ustuknulo pred nečijim znanjem?” Dobro je što ima ustanova i pojedinaca naoružanih znanjem koji, uprkos neprijatnim suočavanjima sa takvim reakcijama, razmišljaju unapred, deleći sa drugima svoja znanja.

Po svom uticaju, prednjači Svetska zdravstvena organizacija sa predlogom da se naredne jeseni protiv kovida 19 koristi vakcina sačinjena prema soju XBB. Uz male teoretske sumnje, pandemija je za nama, ali pre nego što se ustali kao endemska bolest sa svojim sezonskim karakterom, očekuju se još po neki talasići. Moguće je da se do jeseni pojavi i prevlada neki drugi soj, ali je neophodno sada preuzeti odgovornost za najrazumniju odluku zasnovanu na raspoloživim informacijama.

U mnogim zemljama planira se istovremeno davanje vakcina protiv kovida i gripa u septembru i oktobru ove godine. Vremenski okvir nametnut je strahom od kovida. Međutim, ako se recimo osoba vakcinisana prvog oktobra zarazi prvog marta, neće moći da računa na pouzdanu zaštitu bilo protiv kovida, bilo protiv gripa. Uputno je zato pratiti epidemijsku situaciju i savete stručnjaka.

U SAD se pripremaju za borbu protiv „tridemije”. To znači da vakcinama zaštite svoju populaciju od kovida, gripa i respiratornog sincicijalnog virusa. Mnogo je virusnih uzročnika upale disajnih organa. Samo rinovirusa ima preko 160 tipova, tu su četiri vrste virusa korona koji izazivaju kliničku sliku sličnu nazebu, razni parainfluenca, adeno, metapneumo i drugi virusi, ali tri protiv kojih su napravljene vakcine imaju najveći značaj u toj kategoriji uzroka umiranja.

Na severnoj hemisferi kovid trenutno ne predstavlja problem, ali je u jeku pandemije u nekim zemljama bio odgovoran i za 50-odstotni „višak smrtnosti”, što znači da se, umesto svakih 100 umrlih prema višegodišnjem proseku, taj broj peo na 150. Zato se pažljivo prati pojava novih sojeva uzročnika ispod Polutara, kako bi se blagovremeno uočila opasnost. Sračunato je da, kada zahladni, vazduh u zatvorenoj prostoriji treba da se izmeni bar pet puta tokom jednog sata. To je celishodno rešenje kada se ima u vidu kovid, ali na svakome je, ukoliko ne poseduje odgovarajuće filtere, da proceni rizike od mnogostruko povećanog sadržaja čađi u našoj životnoj sredini, pa da provetravanje podredi toj okolnosti.

Tu su i kod nas potcenjene i skoro prezrene maske koje posebno mogu da poštede nevolja stare osobe. One su jedan od razloga što gripa tokom prve dve pandemijske zime skoro da nije bilo. Naime, grip se prenosi teže od kovida, pa su maske na njega imale veći efekat. Isto važi i za politiku izolacije, odnosno fizičkog razdvajanja. Uz to, poznat je fenomen cikličnog smenjivanja učestalosti virusnih infekcija. Kovid je grubo poremetio taj redosled. Dominirao je skoro tri godine, a krajem prošle godine dozvolio je i ostalim konkurentima da se razmahnu. Respiratorni sincicijalni virus dostigao je vrhunac mesec dana, a grip dva meseca ranije nego što je to uobičajeno. Neizvesno je da li će se već ove jeseni uspostaviti ustaljeni ritam i kako će se u njega uklopiti kovid, kao nova nepoznata veličina u sve složenijoj jednačini.

Šta preostaje našem čoveku? Ako ima 65 ili više godina i/ili ako je hronično bolestan, i ove jeseni može da računa na besplatnu vakcinalnu zaštitu protiv gripa. Razumno je i da se svako, osim male dece, u to vreme podvrgne vakcinaciji protiv kovida.

Ono što stari ljudi ne treba da odlažu je vakcinacija protiv pneumokokne bolesti. Reč je o bakteriji odgovornoj za upale pluća, neretko fatalnoj za starije od 65 godina, pa im se savetuje vakcinalna zaštita. Kod nas nije uobičajeno, ali na Zapadu mnogi građani posle navršene 50. godine traže da dobiju dve doze vakcine protiv vrlo neprijatnog herpes zostera. U tom delu sveta sve češće se dešava da se stariji ukućani pre dolaska prinove iz porodilišta vakcinišu protiv velikog kašlja. Mladi su od te bolesti relativno zaštićeni, ali je vrlo važno za oba pola, a naročito za devojčice da ne propuste vakcinaciju protiv humanog papiloma virusa.

Pametni ljudi će prihvatiti dobronamerne savete, manje nadareni ili opterećeni predrasudama će ih ignorisati, ali ima, nažalost i „otkrivača svetskih zavera” koji smatraju svojom svetom dužnošću da se bore protiv umišljenog „neprijatelja”.

Epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista