Какви услови такве и обавезе

Шаховске звезде су у првој Глобалној шаховској лиги ималe дотле невиђене услове. Колико сам могао да дознам – уговори су иначе тајни – сваки од шест тимова добио је инвестицију од по најмање три милиона америчких долара на период од пет година. Годишње, то је око 600.000 долара, распоређено на шест играча и шаховског тренера.

Вероватно има и других улагања, а у поменуту суму нису урачунате додатне активности које су власници тимова преузели: организовање кампова током године, рад са психолозима, спортским тренерима и други видови подршке изградњи тимског духа.

– Ми смо овоме апсолутно посвећени, видимо то као дугорочни пројекат – казао ми је Акаш Премзен, један од главних људи екипе „Тривени Континентал Кингс”, тима који је почео Лигу лоше, а завршио на првом месту. Познати холандски велемајстор (и политичар) Лук ван Вели, у улози тренера тима Тривени, потврдио је да је приступ другачији него код стандардних лига, где се играчи срећу углавном само када се играју кола:

– Радили смо и припремали се озбиљно, на томе радимо и даље. Ово је озбиљан пројекат, желимо да направимо прави тим.

Уз несвакидашњи добре услове, шахисти су имали и неуобичајене обавезе – да буду редовно доступни медијима. Уколико упоредим догађај у Дубаију са бројним великим и важним светским турнирима где учествују најзначајнија имена, никада раније нисам видео да су играчи били толико приступачни, па чак и расположени да говоре за медије.

На пример, Магнус Карлсен, који није увек вољан да изађе пред камере и генерално жури да оде, у неколико наврата ми је рекао да је у реду да наставимо и да хоће да одговори на још питања. Вишванатан Ананд, који такође избегава медије, чак је пристао да говори и после болног пораза од Карлсена у невероватној завршници, иако се видело да му је тешко. У шаховском свету важи неписано правило (по мом мишљењу, погрешно) да изјаве и интервјуе после партија дају само победници.

Међутим, нису сви били вољни да прихвате медијски ангажман као услов добре финансијске понуде. Тако је бивша кандидаткиња за првакињу света Александра Горјачкина, једна од најјачих шахисткиња данас, одбила да учествује у Лиги управо због услова о медијским обавезама.

Будући да се играло брзо, да су цајтноти били чести а преокрети нагли, коментарисање уживо било је као на кошаркашкој утакмици: са узвикивањем, брзим темпом преласка са партије на партију, гласним уздасима, смехом, крицима очаја – свим емоцијама које очекујете на спортском догађају.

Многим љубитељима класичног шаха се то није свидело. За њих је то била естрадизација шаха, далеко од тишине и суштине древне игре. Међутим, управо захваљујући приступу који је нагласио приказивање шаха на медијски атрактиван начин, један турнир је уживо преношен на спортским каналима више од сто земаља, што је дотле било незамисливо.

Остаје да се саберу укупни медијски и финансијски ефекти пројекта који ће трајати најмање пет сезона. Иако је генерални директор Глобалне шаховске лиге Самир Патак оптимиста, свестан је да многи изазови још предстоје. Чим је завршено свечани затварање, казао ми је:

– Ово је невероватно што смо извели. Лига је донела обећање револуционарне промене да шах постане привлачан свима, не само зналцима, па и спонзорима. Добро је то и за игру и за играче, имали смо њихову сјајну подршку. Сада ћемо пажљиво да анализирамо резултате, јер већ планирамо следеће издање.

Идућег понедељка: Добитнички план медијског мага