Пуцњава у Ашхабаду

ЕВРОАЗИЈА
У Туркменији је прошлог петка слављен Дан Рухнаме, седми јубилеј „историјско-филозофског рада”, којим је преминули аутократа те земље Сапамурат Нијазов прописао судбину Туркмена – где и како да живе и венчавају се, како се могу образовати, а како служити и судити се. На крају, и коју веру да верују, с обзиром на то да је Рухнама проглашена за „свету књигу туркменског народа” и донета пред џамију, где је при обреду морало да буде дотакнута.

Нови туркменски аутократа „реформатор” Гурбангули Бердимухамедов учврстио је власт држећи се сенке Нијазова, те према томе чувајући и култ који симболише Рухнама. Бердимухамедов је Нијазова назвао творцем туркменистанског „златног века”, док с њим, објавио је, почиње „епоха великог препорода”! Сапамуратова Рухнама призната је ,„извором свих знања и утемељењем духовних начела нације”, а поводом годишњице првог појављивања влади је наложено да догађај обележи штампањем „пробраних рецепата туркменске кухиње”. Конкурс за рецепте наложен је – Гурбангулијевим декретом.

(/slika2)Свега дан после Дана Рухнаме, тронутост Бердимухамедова и Ашхабада јубилејом „свете књиге”, поремећена је међутим једном неразјашњеном пуцњавом на улицама, током ноћи између суботе и недеље. Догађај је престоницу оставио бесаном (мада сутрадан није запажен ни у једном од гласила земље!), а како су у граду виђена и оклопна кола армије, изгледа да је војска позвана да прискочи у помоћ полицији. Питање гласи, против кога? С ким је у Ашхабаду вођен „непримећени” мали рат?

Тужилаштво Туркменистана изјавило је да су полиција и специјалне снаге интервенисале „сузбивши насиље”, и да има ухапшених. Док су руски извори поменули „исламске терористе”, који су тобоже заузели постројења питке воде престонице. Због њих је за сваки случај узет у заштиту и престонички аеродром.

„Исламисти” су се повукли у једну од зграда, узевши таоце. Објекат је затим повраћен, међутим уз жртве на обе стране, при чему је погинуло двадесет полицајаца. По једном од западних навода, епизода је окончана тек уз помоћ Москве – интервенцијом хитно отуд приспеле јединице ФСБ.

Ништа се од наведеног дабоме не може проверити, што само указује колико је херметички затворен Туркменистан. И, можда, колико је мистериозно и даље непознат а можда и несигуран Бердимухамедов – усађен у власти над једним од највећих депозита земног гаса на свету.

Сваки трећи кубни метар „руског” гаса Европи туркменског је порекла. Али, осим споразума о извозу Русији, Гурбангули има и уговор о продаји гаса Кини (када се буду положиле цеви), меморандум о разумевању с Европом и разумевање „без меморандума”са САД – да се део туркменског гаса евентуално пропусти и кроз Авганистан.

Борба за гас и нафту све је оштрија, а Бердимухамедов не примећује ту појединост или је источњачки спокојан. „Гаса има сасвим довољно”, понавља нови шеф Туркменије. Његова пажња није минулих годину и по дана окренута свету, колико Туркменистану, у којем нешто (Гурбангули има утисак) ври упркос прецизности хармоније проповедане Рухнамом. Шеф безбедности, који је помогао да Бердимухамедов преузме власт, смењен је и удаљен. Нова безбедност, ова која се пре неколико ноћи нашла на испиту, критикована је јер се није снашла. Крајем септембра, требало би да се окупи Халк маслахат, доскоро свемоћни Народни савет – позван да абдицира у корист неуставно овлашћеног Државног савета безбедности. Државни савет (врх нове полицијске и ресорне бирократије) образован је на брзину, сутрадан по смрти претходног владара, јер је неко мимо Народног савета требало да устоличи Бердимухамедова.

Сада треба сачекати и видети како ће, и, евентуално, да ли ће Народни савет (позван да усвоји промену устава) известисамоубилачки чин. Или се Савет можда колеба и размишља, а аутократу Туркменије опомиње паљбом на улицама.