Пустош у царству младости

Приједор – Тужан је поглед на „Бенковац”, некада узоран спортско-рекреативни центар на Козари, који је у бившој држави изграђен за потребе радних акција. Дванаест монтажних барака, место где су бригадири свако јутро дизали заставу, организовали игранке, спортски терени, зарасле пешачке стазе, опомињу да је овде некада царовала младост, другарство и љубав. Данас од тога нема ничега. Ово место не одолева времену које полако, а сигурно баца у заборав још једну успомену на социјалистичку идеју о изградњи заједничке државе која је повезала младе из целе земље.

У Националном парку „Козара” кажу да је протекли рат те модерна трансформација власничких односа и овде оставила трага. Све ове бараке сада су власништво појединца.

– Било је, истина, идеја да се ово бивше Омладинско насеље претвори у место које би користили углавном спортисти из свих општина које гравитирају Козари ради припрема за такмичења. Нажалост, економска ситуација диктира супротно – каже директор приједорског Националног парка Драган Ромчевић и додаје да боли и чињеница што се републичка влада још није укључила у решавање бољег статуса националних паркова у Републици Српској.

Дугогодишњи бригадир, вишеструки ударник, био је у то време Приједорчанин Драган Радаковић, данас врсни кипар познат широм бивше Југославије. Радаковић каже да се са носталгијом сећа омладинских радних акција на Козари које је и сам организовао, учествовао у њима, дочекивао и испраћао младе из целе државе.

– То се, једноставно, у неколико речи не може описати. То треба доживети – јасан је Радаковић који се присећа тих, како каже, дивних времена када се за месец дана радне акције млади зближе, заволе и одлуче да остану трајни пријатељи. Организовани су разни курсеви, посете бројних делегација из целог света, а нису изостајали ни концерти великих имена попут „Бијелог дугмета”. Градила се не само Козара већ и Сутјеска, Скопље, Београд...

(/slika2)– Био сам учесник тринаест радних акција у бившој Југославији и све су имале нешто заједничко – пожртвованост, јунаштво проткано искреном и правом љубави, не штеди речи Радаковић. – Радне акције су, једноставно, била место где мржња и дрскост, додаје он, нису имале шансе да прођу. А растанци, растанци су били најтежи.

Ове речи потврђује и наш најпознатији генетичар др Миодраг Стојковић, из Лесковца, научник светског гласа који је тих седамдесетих година, као тринаестогодишњак, био члан бригаде „Мале новине – Братство јединство” која је боравила на Козари.

– То је било лепо искуство и, уједно, припрема за каснији живот. У почетку ми је било тешко, јер сам први пут био далеко и одвојен од породице. Последњих дана нисмо хтели кући јер нисмо желели да се раздвајамо– казао је за наш лист др Стојковић додајући да је са неким од другова дуго био у контакту и да би данас, након толико година, волео да зна где их је живот усмерио. Волео би, каже, поново да дође на Козару и присети се тих дана.

Хоће ли се „Бенковцу”, некада познатом стецишту радних бригада, икада вратити стари сјај показаће време. Једно је сигурно – ово место више никада неће бити што је некада било, место пуно младости, љубави и радног ентузијазма.