Папрено скупа лепота Аналене Бербок

Дуго очекивана феминизација немачке политике довела је и до непредвиђених трошкова: министарке су из буџета потрошиле стотине хиљада евра на шминкере и друге козметичке услуге. Многим Немцима се није допало то што је обелоданио „Билд”, а посебно их нервира што се у тим трошковима истакла шефица немачког Министарства спољних послова Аналена Бербок, коју и иначе прате бројни скандали. За шминкера и фризера Бербокова је за годину дана потрошила више од 135.000 евра.

Коалициона немачка влада је само у првој половини ове године потрошила на „фризере, визажисте, козметичаре и фотографе” готово пола милиона евра. Притом, како пише овај немачки лист, плате стално запослених који пружају ове услуге – нису укључене у овај износ. До овог податка се дошло захваљујући „малом упиту” странке Алтернатива за Немачку (АфД), на који је пре неки дан морао да одговори један од портпарола канцелара Олафа Шолца.

Испоставило се да је од 1. јануара до 20. јуна 2023. године у федералним министарствима обрачунато и плаћено 452.354,3 евра (бруто) за ове услуге „слободњака”, дакле људи који су ангажовани ван администрације. Овај износ укључује и додатне трошкове за путовања особља и коришћени материјал, али не и путне трошкове за особље ангажовано током путовања делегација.

Током прошле године министарка спољних послова Аналена Бербок потрошила је на свој изглед више од било ког другог министра у кабинету: 136.552,5 евра. Само је „шминкерки ватрене поборнице ’феминистичке спољне политике’”, како пише „Билд”, исплаћивана месечна накнада од 8.925 евра. Запањујуће цифре коментарисао је професор Кристијан Хилгрубер, познати бонски правник, који заступа став да је савезна влада дужна да поштује принцип економичног трошења средстава. Чињеницу да влада троши тако велику суму на наступ министара Хилгрубер сматра „сумњивом с правне тачке гледишта” и „ружном с политичке тачке гледишта”. Према његовом мишљењу, то показује да влада у свом јавном раду придаје мање пажње суштини, а више форми комуникације. Бербокова је пре узлета у политичкој каријери, према општим оценама, „лутала” у избору гардеробе, била ненашминкана, а ни фризури није посвећивала неку посебну пажњу. Проценила је да јој нису потребни негативни наслови због њеног изгледа, па је уследила трансформација, те сада подједнако сија и на киши у Узбекистану и у индијској прашини.

Особа одговорна за стилизован изглед шефице немачке дипломатије је Клод Фромен. На питање „Билда”, портпаролка Федералног министарства спољних послова је у још у априлу објаснила да Фроменова брине о шминки и фризури министарке спољних послова кад се фотографише, има телевизијске наступе или путује у иностранство. Госпођа Фромен је неупадљива, увек је негде у последњем реду, а Бербокову прати на путовањима у својству личног асистента и као део „незваничне делегације”. Међу клијентима Клод Фромен су многе познате компаније: „Порше”, ТУИ, „Аксел Шрингер” (укључује „Билд” и „Велт”), компанија индустријалца Хендрика Вуста и федерални центар „Зелених”.

У Америци је Џил Бајден, Хилари Клинтон и Мишел Обаму саветовала шефица „Вога” Ана Винтур лично, а у Великој Британији се за краљевски изглед војвоткиње Кејт брине Наташа Арчер. Недавно је лист „Тагесшпигл” објавио да бившу канцеларку Ангелу Меркел и даље током путовања стално прати унајмљени „помоћник”, који брине о њеној фризури и шминки. Накнаде овом помоћнику се исплаћују из савезног буџета. Новинари немачких листова који су писали о овим темама потрудили су се да читаоцима пруже све што желе да чују. Председник Уније пореских обвезника Рајнер Холцнагел рекао је за „Билд” да је пореским обвезницима тешко да схвате зашто порез који плаћају треба да иде „шминкерима и фризерима за осредње политичаре”. Холцнагел захтева да ови трошкови буду сведени на апсолутни минимум и да у неким случајевима политичари морају да их плате и из свог џепа.

Али, није ово само немачки изум за пражњење буџета, нити је једини у историји. „Фризерска превара” догодила се и 1994. године, кад је активисткиња за права жена Карола Фрајфрау фон Браун била принуђена да напусти своје функције у Слободној демократској странци и у Бундестагу због истоветног случаја. Она је за осам посета фризеру из буџета наплатила 1.138 тадашњих марака за потребе које се додељују посланичком клубу. С политичке тачке гледишта, ово је био глуп чин, али не и кривично кажњив, па су тужиоци брзо одустали од истраге.