Тмур­на про­сла­ва ро­ђен­да­на Израе­ла у Ва­шинг­то­ну

Ка­да стра­ни ли­дер 75. ро­ђен­дан сво­је зе­мље про­сла­ви у Ва­шинг­то­ну, то је обич­но по­вод за кур­то­а­зне по­ли­тич­ке здра­ви­це и тап­ша­ње по ра­ме­ну. Али, про­блем је што у Бе­лу ку­ћу ни­је по­зван чо­век ко­ји има ре­ал­ну по­ли­тич­ку моћ.

У знак се­ћа­ња на осни­ва­ње Изра­е­ла 1948. го­ди­не, уме­сто пре­ми­је­ра Бен­ја­ми­на Не­та­ни­ја­хуа, аме­рич­ка ад­ми­ни­стра­ци­ја и Кон­грес уго­сти­ли су пред­сед­ни­ка Иса­ка Хер­цо­га, ко­ји има са­мо це­ре­мо­ни­јал­на овла­шће­ња у сво­јој зе­мљи.

Џо­зеф Бај­ден је у раз­го­во­ру с Хер­цо­гом ре­као да су ве­зе САД и Изра­е­ла „не­у­ни­шти­ве” и по­ред озбиљ­них раз­ми­мо­и­ла­же­ња са екс­трем­но де­сном вла­дом Бен­ја­ми­на Не­та­ни­ја­хуа по­во­дом пра­во­суд­не ре­фор­ме ко­ја је уз­др­ма­ла зе­мљу и спор­не град­ње је­вреј­ских на­се­ља на За­пад­ној оба­ли.

Упр­кос там­ним обла­ци­ма у од­но­си­ма два тра­ди­ци­о­нал­но бли­ска са­ве­зни­ка, да „ро­ђен­дан­ско рас­по­ло­же­ње” не би у пот­пу­но­сти би­ло на­ру­ше­но, Бај­ден је у по­не­де­љак те­ле­фо­ном по­звао изра­ел­ског пре­ми­је­ра. Био је то пр­ви раз­го­вор аме­рич­ког пред­сед­ни­ка от­ка­ко је Не­та­ни­ја­ху у де­цем­бру про­шле го­ди­не по­но­во до­шао на власт.

Том при­ли­ком Бај­ден је по­звао ли­де­ра Ли­ку­да да ка­сни­је то­ком го­ди­не по­се­ти САД. Не­зва­нич­но се са­зна­је, по­зив не укљу­чу­је при­јем у Бе­лој ку­ћи. Ка­ко пи­ше не­дељ­ник „Тајм”, то ће нај­ве­ро­ват­ни­је би­ти са­ста­нак у че­ти­ри ока на мар­ги­на­ма Ге­не­рал­не скуп­шти­не УН, ко­ја ће би­ти одр­жа­на у сеп­тем­бру.

Хер­це­го­ва по­се­та ни­је би­ла за­ми­шље­на као за­ме­на за Не­та­ни­ја­хуа, иако је по ста­во­ви­ма изра­ел­ски пред­сед­ник за Ва­шинг­тон да­ле­ко при­хва­тљи­ви­ји са­го­вор­ник од пре­ми­је­ра. Кад је про­шлог ок­то­бра био на Ка­пи­тол хи­лу, та­да­шња пред­се­да­ва­ју­ћа Пред­став­нич­ког до­ма Кон­гре­са Нен­си Пе­ло­си по­зва­ла је Хер­цо­га да се вра­ти у Ва­шинг­тон да про­сла­ве 75. ро­ђен­дан Изра­е­ла. То је би­ло пре не­го што је Не­та­ни­ја­ху у но­вем­бру по­бе­дио на из­бо­ри­ма.

Бај­ден је у Овал­ном ка­би­не­ту по­ру­чио Хер­цо­гу да су САД чвр­сто по­све­ће­не Изра­е­лу. Аме­рич­ки пред­сед­ник је ре­као да су две зе­мље ра­ди­ле за­јед­но ка­ко би до­не­ле ви­ше ста­бил­но­сти и ин­те­гра­ци­је на Бли­ски ис­ток.

Ипак, Бај­ден је био мно­го из­ри­чи­ти­ји у раз­го­во­ру за „Њу­јорк тајмс”, ко­ји је усле­дио по­сле са­стан­ка с Хер­цо­гом. Аме­рич­ки пред­сед­ник је по­звао изра­ел­ске ли­де­ре да за­у­ста­ве за­кон о ре­фор­ми пра­во­су­ђа, јер, ка­ко је на­гла­сио, ште­та по од­но­се две зе­мље мо­же би­ти не­по­пра­вљи­ва: „Не­мој­те да до­но­си­те не­што та­ко ва­жно без ши­ро­ког кон­сен­зу­са”, ре­као је Бај­ден.

Ка­ко је на­пи­сао То­мас Фрид­ман, ко­лум­ни­ста њу­јор­шког днев­ни­ка, Бај­ден је ја­сно по­ру­чио Не­та­ни­ја­хуу да не жу­ри и да на­ђе при­хва­тљи­во ре­ше­ње за ре­фор­му пра­во­су­ђа. У про­тив­ном мо­гло би не­што да се „сло­ми” у изра­ел­ској де­мо­кра­ти­ји и ње­ном од­но­су са САД, што мо­жда ви­ше ни­кад не би мо­гло да се по­пра­ви.

Изра­ел­ски са­вет­ник за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност Ца­ки Ха­нег­би по­ку­шао је да оспо­ри ова­кво Фрид­ма­но­во ви­ђе­ње ре­кав­ши да аме­рич­ки пред­сед­ник ни­је ис­по­ру­чио ни­ка­кав ул­ти­ма­тум за по­вла­че­ње спор­ног за­ко­на.

Хан­ге­би је за „Ха­а­рец” из­ја­вио да је изра­ел­ски пре­ми­јер Бај­де­ну пре­до­чио нај­но­ви­је ин­фор­ма­ци­је о то­ме: за­кон о пра­во­су­ђу би­ће за­вр­шен у то­ку ове не­де­ље и то­ком ле­та, док тра­је па­у­за у ра­ду Кне­се­та, тра­жи­ће се ши­рок кон­сен­зус за ње­го­во усва­ја­ње.

Уочи ју­че­ра­шњег обра­ћа­ња Иса­ка Хер­цо­га Кон­гре­су, ко­је су јав­но бој­ко­то­ва­ли по­је­ди­ни кон­гре­сме­ни из ре­до­ва де­мо­кра­та, Пред­став­нич­ки дом је ве­ли­ком ве­ћи­ном од 412 гла­со­ва за и де­вет про­тив усво­јио ре­зо­лу­ци­ју у ко­јој се на­во­ди да Изра­ел ни­је „ра­си­стич­ка др­жа­ва”.

У ре­зо­лу­ци­ји, ко­ју је пред­ста­вио ре­пу­бли­ка­нац из Тек­са­са Огуст Флу­гер, ка­же се да „Изра­ел ни­је ра­си­стич­ка или др­жа­ва апарт­хеј­да” и ис­ти­че да ће САД увек би­ти не­по­ко­ле­бљи­ви парт­нер и по­др­шка Изра­е­лу.

Гла­са­ње о ре­зо­лу­ци­ји усле­ди­ло је не­ко­ли­ко да­на на­кон што је де­мо­крат­ска пред­став­ни­ца у кон­гре­су Пра­ми­ла Џа­ја­пал на ску­пу при­ста­ли­ца Па­ле­сти­на­ца у Чи­ка­гу по­ру­чи­ла да је Изра­ел ра­си­стич­ка др­жа­ва, што је иза­зва­ло ла­ви­ну кри­ти­ка на дру­штве­ним мре­жа­ма.

Не­та­ни­ја­ху­ов за­о­крет уде­сно ни­је са­мо уз­др­мао изра­ел­ску де­мо­кра­ти­ју и из­вео на­род на про­те­сте, већ је по­чео да ме­ња кон­ту­ре аме­рич­ко-изра­ел­ских од­но­са, што је до­ве­ло до то­га да де­мо­крат­ски по­ли­ти­ча­ри и њи­хо­во гла­са­чи по­ста­ју ви­ше на­кло­ње­ни па­ле­стин­ској ства­ри.

По­след­ње ис­тра­жи­ва­ње Га­лу­па по­ка­зу­је да са­мо 38 де­мо­кра­та по­др­жа­ва Изра­ел, док је на­кло­ност пре­ма Па­ле­стин­ци­ма до­сти­гла 49 про­це­на­та. То је дра­ма­ти­чан скок у од­но­су на ста­во­ве пре се­дам го­ди­на, кад је 56 од­сто гла­са­ча де­мо­кра­та има­ло сим­па­ти­је за Изра­ел, а са­мо 23 про­це­на­та за Па­ле­стин­це.

Кри­ти­ча­ри ка­жу да „кри­ви­ца” за тај тренд ле­жи на Не­та­ни­ја­хуу, ко­ји је по­ква­рио свој од­нос с Ба­ра­ком Оба­мом због ну­кле­ар­ног спо­ра­зу­ма с Ира­ном 2015. го­ди­не. Из угла аме­рич­ких де­мо­кра­та, та не­га­тив­на пер­цеп­ци­ја Не­та­ни­ја­хуа се са­мо по­гор­ша­ла то­ком ман­да­та До­нал­да Трам­па. По њи­хо­вом ми­шље­њу, Трамп се по­на­шао као „вер­ни слу­га” изра­ел­ског пре­ми­је­ра: при­знао је Је­ру­са­лим за изра­ел­ску пре­сто­ни­цу, сма­њио по­моћ Па­ле­стин­ци­ма и по­ву­као се из иран­ског ну­кле­ар­ног спо­ра­зу­ма.