Tmur­na pro­sla­va ro­đen­da­na Izrae­la u Va­šing­to­nu

Ka­da stra­ni li­der 75. ro­đen­dan svo­je ze­mlje pro­sla­vi u Va­šing­to­nu, to je obič­no po­vod za kur­to­a­zne po­li­tič­ke zdra­vi­ce i tap­ša­nje po ra­me­nu. Ali, pro­blem je što u Be­lu ku­ću ni­je po­zvan čo­vek ko­ji ima re­al­nu po­li­tič­ku moć.

U znak se­ća­nja na osni­va­nje Izra­e­la 1948. go­di­ne, ume­sto pre­mi­je­ra Ben­ja­mi­na Ne­ta­ni­ja­hua, ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja i Kon­gres ugo­sti­li su pred­sed­ni­ka Isa­ka Her­co­ga, ko­ji ima sa­mo ce­re­mo­ni­jal­na ovla­šće­nja u svo­joj ze­mlji.

Džo­zef Baj­den je u raz­go­vo­ru s Her­co­gom re­kao da su ve­ze SAD i Izra­e­la „ne­u­ni­šti­ve” i po­red ozbilj­nih raz­mi­mo­i­la­že­nja sa eks­trem­no de­snom vla­dom Ben­ja­mi­na Ne­ta­ni­ja­hua po­vo­dom pra­vo­sud­ne re­for­me ko­ja je uz­dr­ma­la ze­mlju i spor­ne grad­nje je­vrej­skih na­se­lja na Za­pad­noj oba­li.

Upr­kos tam­nim obla­ci­ma u od­no­si­ma dva tra­di­ci­o­nal­no bli­ska sa­ve­zni­ka, da „ro­đen­dan­sko ras­po­lo­že­nje” ne bi u pot­pu­no­sti bi­lo na­ru­še­no, Baj­den je u po­ne­de­ljak te­le­fo­nom po­zvao izra­el­skog pre­mi­je­ra. Bio je to pr­vi raz­go­vor ame­rič­kog pred­sed­ni­ka ot­ka­ko je Ne­ta­ni­ja­hu u de­cem­bru pro­šle go­di­ne po­no­vo do­šao na vlast.

Tom pri­li­kom Baj­den je po­zvao li­de­ra Li­ku­da da ka­sni­je to­kom go­di­ne po­se­ti SAD. Ne­zva­nič­no se sa­zna­je, po­ziv ne uklju­ču­je pri­jem u Be­loj ku­ći. Ka­ko pi­še ne­delj­nik „Tajm”, to će naj­ve­ro­vat­ni­je bi­ti sa­sta­nak u če­ti­ri oka na mar­gi­na­ma Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne UN, ko­ja će bi­ti odr­ža­na u sep­tem­bru.

Her­ce­go­va po­se­ta ni­je bi­la za­mi­šlje­na kao za­me­na za Ne­ta­ni­ja­hua, iako je po sta­vo­vi­ma izra­el­ski pred­sed­nik za Va­šing­ton da­le­ko pri­hva­tlji­vi­ji sa­go­vor­nik od pre­mi­je­ra. Kad je pro­šlog ok­to­bra bio na Ka­pi­tol hi­lu, ta­da­šnja pred­se­da­va­ju­ća Pred­stav­nič­kog do­ma Kon­gre­sa Nen­si Pe­lo­si po­zva­la je Her­co­ga da se vra­ti u Va­šing­ton da pro­sla­ve 75. ro­đen­dan Izra­e­la. To je bi­lo pre ne­go što je Ne­ta­ni­ja­hu u no­vem­bru po­be­dio na iz­bo­ri­ma.

Baj­den je u Oval­nom ka­bi­ne­tu po­ru­čio Her­co­gu da su SAD čvr­sto po­sve­će­ne Izra­e­lu. Ame­rič­ki pred­sed­nik je re­kao da su dve ze­mlje ra­di­le za­jed­no ka­ko bi do­ne­le vi­še sta­bil­no­sti i in­te­gra­ci­je na Bli­ski is­tok.

Ipak, Baj­den je bio mno­go iz­ri­či­ti­ji u raz­go­vo­ru za „Nju­jork tajms”, ko­ji je usle­dio po­sle sa­stan­ka s Her­co­gom. Ame­rič­ki pred­sed­nik je po­zvao izra­el­ske li­de­re da za­u­sta­ve za­kon o re­for­mi pra­vo­su­đa, jer, ka­ko je na­gla­sio, šte­ta po od­no­se dve ze­mlje mo­že bi­ti ne­po­pra­vlji­va: „Ne­moj­te da do­no­si­te ne­što ta­ko va­žno bez ši­ro­kog kon­sen­zu­sa”, re­kao je Baj­den.

Ka­ko je na­pi­sao To­mas Frid­man, ko­lum­ni­sta nju­jor­škog dnev­ni­ka, Baj­den je ja­sno po­ru­čio Ne­ta­ni­ja­huu da ne žu­ri i da na­đe pri­hva­tlji­vo re­še­nje za re­for­mu pra­vo­su­đa. U pro­tiv­nom mo­glo bi ne­što da se „slo­mi” u izra­el­skoj de­mo­kra­ti­ji i nje­nom od­no­su sa SAD, što mo­žda vi­še ni­kad ne bi mo­glo da se po­pra­vi.

Izra­el­ski sa­vet­nik za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost Ca­ki Ha­neg­bi po­ku­šao je da ospo­ri ova­kvo Frid­ma­no­vo vi­đe­nje re­kav­ši da ame­rič­ki pred­sed­nik ni­je is­po­ru­čio ni­ka­kav ul­ti­ma­tum za po­vla­če­nje spor­nog za­ko­na.

Han­ge­bi je za „Ha­a­rec” iz­ja­vio da je izra­el­ski pre­mi­jer Baj­de­nu pre­do­čio naj­no­vi­je in­for­ma­ci­je o to­me: za­kon o pra­vo­su­đu bi­će za­vr­šen u to­ku ove ne­de­lje i to­kom le­ta, dok tra­je pa­u­za u ra­du Kne­se­ta, tra­ži­će se ši­rok kon­sen­zus za nje­go­vo usva­ja­nje.

Uoči ju­če­ra­šnjeg obra­ća­nja Isa­ka Her­co­ga Kon­gre­su, ko­je su jav­no boj­ko­to­va­li po­je­di­ni kon­gre­sme­ni iz re­do­va de­mo­kra­ta, Pred­stav­nič­ki dom je ve­li­kom ve­ći­nom od 412 gla­so­va za i de­vet pro­tiv usvo­jio re­zo­lu­ci­ju u ko­joj se na­vo­di da Izra­el ni­je „ra­si­stič­ka dr­ža­va”.

U re­zo­lu­ci­ji, ko­ju je pred­sta­vio re­pu­bli­ka­nac iz Tek­sa­sa Ogust Flu­ger, ka­že se da „Izra­el ni­je ra­si­stič­ka ili dr­ža­va apart­hej­da” i is­ti­če da će SAD uvek bi­ti ne­po­ko­le­blji­vi part­ner i po­dr­ška Izra­e­lu.

Gla­sa­nje o re­zo­lu­ci­ji usle­di­lo je ne­ko­li­ko da­na na­kon što je de­mo­krat­ska pred­stav­ni­ca u kon­gre­su Pra­mi­la Dža­ja­pal na sku­pu pri­sta­li­ca Pa­le­sti­na­ca u Či­ka­gu po­ru­či­la da je Izra­el ra­si­stič­ka dr­ža­va, što je iza­zva­lo la­vi­nu kri­ti­ka na dru­štve­nim mre­ža­ma.

Ne­ta­ni­ja­hu­ov za­o­kret ude­sno ni­je sa­mo uz­dr­mao izra­el­sku de­mo­kra­ti­ju i iz­veo na­rod na pro­te­ste, već je po­čeo da me­nja kon­tu­re ame­rič­ko-izra­el­skih od­no­sa, što je do­ve­lo do to­ga da de­mo­krat­ski po­li­ti­ča­ri i nji­ho­vo gla­sa­či po­sta­ju vi­še na­klo­nje­ni pa­le­stin­skoj stva­ri.

Po­sled­nje is­tra­ži­va­nje Ga­lu­pa po­ka­zu­je da sa­mo 38 de­mo­kra­ta po­dr­ža­va Izra­el, dok je na­klo­nost pre­ma Pa­le­stin­ci­ma do­sti­gla 49 pro­ce­na­ta. To je dra­ma­ti­čan skok u od­no­su na sta­vo­ve pre se­dam go­di­na, kad je 56 od­sto gla­sa­ča de­mo­kra­ta ima­lo sim­pa­ti­je za Izra­el, a sa­mo 23 pro­ce­na­ta za Pa­le­stin­ce.

Kri­ti­ča­ri ka­žu da „kri­vi­ca” za taj trend le­ži na Ne­ta­ni­ja­huu, ko­ji je po­kva­rio svoj od­nos s Ba­ra­kom Oba­mom zbog nu­kle­ar­nog spo­ra­zu­ma s Ira­nom 2015. go­di­ne. Iz ugla ame­rič­kih de­mo­kra­ta, ta ne­ga­tiv­na per­cep­ci­ja Ne­ta­ni­ja­hua se sa­mo po­gor­ša­la to­kom man­da­ta Do­nal­da Tram­pa. Po nji­ho­vom mi­šlje­nju, Tramp se po­na­šao kao „ver­ni slu­ga” izra­el­skog pre­mi­je­ra: pri­znao je Je­ru­sa­lim za izra­el­sku pre­sto­ni­cu, sma­njio po­moć Pa­le­stin­ci­ma i po­vu­kao se iz iran­skog nu­kle­ar­nog spo­ra­zu­ma.