Но­вац из кре­ди­та за град­њу ин­фра­струк­ту­ре

Из­ме­на­ма се до­дат­но по­др­жа­ва ро­ди­тељ­ство и из­јед­на­ча­ва ста­тус мај­ки пред­у­зет­ни­ца, ре­кла је Ана Бр­на­бић. – Удео јав­ног ду­га у БДП-у је 51,7 од­сто, да­ле­ко ис­под ни­воа Ма­стрих­та, ка­зао је Си­ни­ша Ма­ли

Ис­пла­та по­мо­ћи мла­ди­ма до 16 го­ди­на, бо­љи по­ло­жај мај­ки пред­у­зет­ни­ца, омо­гу­ћа­ва­ње при­вре­ме­ног при­кључ­ка на ин­фра­струк­ту­ру обје­ка­та у про­це­су оза­ко­ње­ња – са­мо су не­ка од ре­ше­ња пред­ви­ђе­на па­ке­том за­ко­на ко­је је ју­че у Скуп­шти­ни Ср­би­је пред­ста­ви­ла пре­ми­јер­ка Ана Бр­на­бић. Опо­зи­ци­ја кри­ти­ку­је за­ко­не, пре све­га пред­лог о уки­да­њу кон­вер­зи­је за зе­мљи­ште, али и, ка­ко су ис­ти­ца­ли, пре­ко­мер­но за­ду­жи­ва­ње. Вла­да­ју­ћа ко­а­ли­ци­ја на­ја­вљу­је по­др­шку, под­се­ћа да су све зе­мље бив­ше СФРЈ одав­но уки­ну­ле кон­вер­зи­ју и ис­ти­че да но­вац из кре­ди­та иде у из­град­њу ин­фра­струк­ту­ре.

Го­во­ре­ћи о Пред­ло­гу за­ко­на о при­вре­ме­ном ре­ги­стру мај­ки и дру­гих ли­ца ко­ји­ма се упла­ћу­је нов­ча­на по­моћ, Бр­на­би­ће­ва је ре­кла да се ра­ди о по­мо­ћи мла­ди­ма до 16 го­ди­на, за ко­ју се мо­гу при­ја­ви­ти од 20. ав­гу­ста до 20. сеп­тем­бра, а ис­пла­та је од 25. сеп­тем­бра. Из­ме­на­ма За­ко­на о фи­нан­сиј­ској по­мо­ћи по­ро­ди­ци са де­цом, ка­ко је ре­кла пре­ми­јер­ка, до­дат­но се по­др­жа­ва ро­ди­тељ­ство, по­себ­но за же­не пред­у­зет­ни­це. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, из­ме­на­ма је пред­ви­ђе­но да оче­ви ко­ји су у рад­ном од­но­су, а чи­је су су­пру­ге пред­у­зет­ни­це, на­кон три ме­се­ца од ро­ђе­ња де­те­та мо­гу да ко­ри­сте пра­во на од­су­ство с ра­да ра­ди не­ге де­те­та, од­су­ство с ра­да ра­ди по­себ­не не­ге де­те­та и на­кна­ду за­ра­де, од­но­сно на­кна­ду пла­те. Из­ме­на­ма се из­јед­на­ча­ва ста­тус мај­ки пред­у­зет­ни­ца бу­ду­ћи да је пред­ви­ђе­но оства­ри­ва­ње пра­ва у ве­зи са од­су­ством с по­сла за тре­ће и сва­ко на­ред­но де­те у тра­ја­њу од две го­ди­не.

Обра­зла­жу­ћи из­ме­не За­ко­на о оза­ко­ње­њу, Бр­на­би­ће­ва је ре­кла да је са­да на сна­зи за­бра­на на­кнад­ног при­кљу­че­ња на ин­фра­струк­ту­ру обје­ка­та ко­ји су у по­ступ­ку оза­ко­ње­ња, а „са­да се из­ла­зи у су­срет око 55.000 до­ма­ћин­ста­ва да оства­ре ту мо­гућ­ност”. До­да­ла је да ће се тим до­ма­ћин­стви­ма омо­гу­ћи­ти да се при­вре­ме­но при­кљу­че на ин­фра­струк­ту­ру, с тим што се то не­ће од­но­си­ти на ин­ве­сти­то­ре стам­бе­них обје­ка­та ко­ји су гра­ди­ли ста­но­ве за про­да­ју. Го­во­ре­ћи о из­ме­на­ма За­ко­на о пла­ни­ра­њу и из­град­њи, пре­ми­јер­ка је ис­та­кла да он убр­за­ва елек­трон­ски рад и уво­ди еле­мен­те зе­ле­не град­ње, од­но­сно оба­ве­зу по­се­до­ва­ња сер­ти­фи­ка­та, као и да се њи­ме шти­те објек­ти кул­ту­ре и уво­ди кон­зер­ва­тор­ски над­зор. Пред­ста­вља­ју­ћи Пред­лог за­ко­на о по­твр­ђи­ва­њу сек­тор­ског спо­ра­зу­ма из­ме­ђу вла­де и Европ­ске ко­ми­си­је о ме­ха­ни­зми­ма при­ме­не фи­нан­сиј­ске по­мо­ћи уни­је Ср­би­ји у окви­ру ИПАРД 3, Бр­на­би­ће­ва је ре­кла да се ње­го­вим усва­ја­њем отва­ра пут за до­дат­ну бес­по­врат­ну по­моћ од 288 ми­ли­о­на евра, што ће до­дат­но до­при­не­ти раз­во­ју ру­рал­них под­руч­ја.

Го­во­ре­ћи о из­ме­на­ма За­ко­на о за­по­шља­ва­њу стра­на­ца, пре­ми­јер­ка је ре­кла да ће се но­вим за­кон­ским ре­ше­њи­ма обез­бе­ди­ти до­дат­на си­гур­ност за на­ше рад­ни­ке. На­ве­ла је: „За­кон­ским из­ме­на­ма је пред­ви­ђе­но уво­ђе­ње је­дин­стве­не до­зво­ле за бо­ра­вак и рад, ко­ја ће се из­да­ва­ти елек­трон­ски што ће по­ве­ћа­ти ефи­ка­сност и тран­спа­рент­ност тог по­сла. До­зво­ле ће се из­да­ва­ти на три го­ди­не, а не го­ди­ну да­на, као што је са­да.”

У рас­пра­ви је Ра­до­мир Ла­зо­вић (ЗЛК) кри­ти­ко­вао об­је­ди­ња­ва­ње рас­пра­ве о 30 та­ча­ка днев­ног ре­да, па по­том „че­сти­тао СНС-у, ус­пе­ли сте да јав­ни дуг по­диг­не­те то­ли­ко да сте Ср­би­ју за­ду­жи­ли ви­ше не­го све вла­де укуп­но, дуг из­но­си пре­ко 35 ми­ли­јар­ди евра, бра­во, шам­пи­о­ни, ус­пе­ли сте да бу­де­те нај­го­ри у још не­че­му”. Он је „че­сти­тао и свим тај­ку­ни­ма ко­ји су уче­ство­ва­ли у при­ва­ти­за­ци­ји ве­ли­ких фир­ми, уни­шти­ли су те фир­ме, а да­нас као на­гра­ду до­би­ја­ју у вла­сни­штво зе­мљи­ште ко­је ни­кад ни­је би­ло део при­ва­ти­за­ци­је, за­хва­љу­ју­ћи из­ме­на­ма За­ко­на о пла­ни­ра­њу и из­град­њи”. До­дао је да је „кон­вер­зи­ја по­сто­ја­ла и ра­ни­је, али су за њу мо­ра­ли да пла­те тр­жи­шну вред­ност зе­мљи­шта, а са­да ће га до­би­ти бес­плат­но”. На­вео је да се ра­ди „о око 5.000 ло­ка­ци­ја, 15 ми­ли­о­на ква­драт­них ме­та­ра по­тен­ци­јал­но, о де­се­ти­на­ма ми­ли­јар­ди евра, а не­ко до­ђе и ка­же – не тре­ба­ју нам те па­ре”. Ла­зо­вић је по­ме­нуо уло­гу ми­ни­ста­ра Ве­си­ћа и Ма­лог у овом по­слу, а ка­зао је и да му је Ма­ли до­ба­цио да је бу­да­ла, што је пред­сед­ник пар­ла­мен­та Вла­ди­мир Ор­лић де­ман­то­вао: „То про­сто ни­је тач­но.” Ка­зао је и да је „пре­ко 50 ор­га­ни­за­ци­ја ци­вил­ног дру­штва уста­ло про­тив овог за­ко­на”.

Ми­ни­стар фи­нан­си­ја Си­ни­ша Ма­ли му је од­го­во­рио да су јав­не фи­нан­си­је ста­бил­не, да је БДП про­шле го­ди­не из­но­сио 60 ми­ли­јар­ди евра, а ове ће би­ти 68 ми­ли­јар­ди евра, те да је удео јав­ног ду­га у БДП-у тре­нут­но 51,7 од­сто, што је да­ле­ко ис­под ни­воа Ма­стрих­та, а „за­ду­же­ност се ти­ме ме­ри”. До­дао је да ће то што се Ср­би­ја са­да за­ду­жу­је по­зи­тив­но ути­ца­ти на жи­вот гра­ђа­на Ср­би­је јер се узи­ма но­вац за оно што је њи­ма по­треб­но и ула­же се у зе­ле­ну аген­ду ко­ја чу­ва жи­вот­ну сре­ди­ну, у пу­те­ве и пру­ге ко­ји су сви­ма по­треб­ни, у ка­на­ли­за­ци­о­ну мре­жу. Под­се­тио је да сле­ди по­ве­ћа­ње пла­та у јав­ном сек­то­ру, пен­зи­о­нер­ских при­ма­ња као и по­моћ мај­ка­ма де­це мла­ђе од 16 го­ди­на у из­но­су од по 10.000 ди­на­ра.

Ми­ни­стар гра­ђе­ви­нар­ства, са­о­бра­ћа­ја и ин­фра­струк­ту­ре Го­ран Ве­сић ка­зао је да је све што је Ла­зо­вић ре­као не­и­сти­на, те да „о фир­ма­ма ко­је ће на­вод­но по­ста­ти вла­сни­ци вред­ног зе­мљи­шта, они у чи­је вре­ме су оне при­ва­ти­зо­ва­не, ни­јед­на од њих ни­је при­ва­ти­зо­ва­на по­сле 2012. го­ди­не”. До­дао је да „ни­јед­на ра­зум­на власт у све­ту ни­је до­не­ла за­кон ка­кав је до­нет 2009. го­ди­не, ра­ди об­ра­чу­на та­да­шњег пред­сед­ни­ка др­жа­ве Бо­ри­са Та­ди­ћа с по­је­ди­ним при­вред­ни­ци­ма, сви зна­мо да је кон­вер­зи­ја та­да уве­де­на због Та­ди­ће­вог су­ко­ба с вла­сни­ци­ма Лу­ке Бе­о­град”. Ка­зао је да је тај за­кон до­нет на по­чет­ку ве­ли­ке еко­ном­ске кри­зе, кад су „све зе­мље у све­ту под­сти­ца­ле не­крет­ни­не и из­град­њу, а Ср­би­ја је за­кљу­ча­ла са­да већ 5.000 ло­ка­ци­ја на ко­ји­ма мо­же да се из­гра­ди по­тен­ци­јал­но 15 ми­ли­о­на ква­дра­та, за­то Бе­о­град има 1,2 ми­ли­о­на ква­дра­та по­слов­ног про­сто­ра, Со­фи­ја 2,6, Бу­ку­решт 2,7, а Бу­дим­пе­шта око 4,8 ми­ли­о­на”.

Ка­зао је да је Ср­би­ја од 2010. до 2022. го­ди­не од кон­вер­зи­је за­ра­ди­ла три ми­ли­јар­де 645.334.435 ди­на­ра, не­што ви­ше од 30 ми­ли­о­на евра и до­дао: „За­ро­би­ли смо 5.000 ло­ка­ци­ја, а да је са­мо јед­на од њих раз­ви­је­на, мо­гла је да до­не­се но­вац др­жа­ви кроз по­ре­зе. Ка­ко је из­гле­да­ла за­бра­на, све­до­чи и то што је са­мо по­сле три ме­се­ца од уво­ђе­ња, НИС осло­бо­ђен кон­вер­зи­је. Још од 2003. го­ди­не у за­ко­ну по­сто­ји од­ред­ба по ко­јој се на зе­мљи­ште ис­под објек­та и на зе­мљи­ште по­треб­но за ре­дов­ну упо­тре­бу не пла­ћа кон­вер­зи­ја, па је ско­ро 94 од­сто кон­вер­зи­ја ура­ђе­но без на­кна­да. То ја­сно по­ка­зу­је да је реч о ин­сти­ту­ту ко­ји не до­но­си но­вац у др­жав­ну ка­су, јер у 94 од­сто слу­ча­је­ва ни­је на­пла­ће­но ни­шта, а ко­ји ко­чи раз­вој ло­ка­ци­ја. Све зе­мље бив­ше Ју­го­сла­ви­је уки­ну­ле су кон­вер­зи­ју уз на­док­на­ду, одав­но – Сло­ве­ни­ја 1997, Хр­ват­ска 1996, БиХ пре ско­ро 20 го­ди­на, док је у Се­вер­ној Ма­ке­до­ни­ји то ура­ђе­но за је­дан де­нар. То зна­чи да се уки­да­њем кон­вер­зи­је уз на­кна­ду за­вр­ша­ва сво­јин­ска тран­сфор­ма­ци­ја у Ср­би­ји, као по­след­њој од бив­ших ре­пу­бли­ка СФРЈ.” Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, од уки­да­ња кон­вер­зи­је ко­ри­сти ће има­ти и др­жа­ва, ко­ја ће при­хо­до­ва­ти до­дат­ни но­вац, при­вред­ни­ци ко­ји ће мо­ћи да ра­де и гра­ђа­ни ко­ји ће има­ти ни­же це­не не­крет­ни­на.

Ли­дер Две­ри Бо­шко Об­ра­до­вић је го­во­рио о 33 го­ди­не ви­ше­стра­нач­ја и „јед­ним те истим љу­ди­ма на вла­сти, ко­ји се са­мо сме­њу­ју”, па по­том при­чао о то­ме шта би не­ки осни­вач СНС-а ко­ји је за­спао пре 15 го­ди­на ре­као кад би се да­нас про­бу­дио и ви­део ме­ђу ми­ни­стри­ма Го­ра­на Ве­си­ћа и Си­ни­шу Ма­лог – „пер­ја­ни­це бив­шег ре­жи­ма”. Ми­лен­ко Јо­ва­нов (СНС) му је од­го­во­рио пи­та­њи­ма о то­ме шта би ре­као не­ки осни­вач Две­ри кад би се про­бу­дио по­сле 20 го­ди­на и на­вео: „У Хи­лан­да­ру сте се за­кле­ли – ни­кад стран­ка већ ис­кљу­чи­во по­крет. Шта је са управ­ним од­бо­ром и где су са­да ње­го­ви чла­но­ви Вла­дан Гли­шић, Твр­ди­шић и дру­ги. Не­ма ни­ког из ста­рог по­кре­та Две­ри, оста­ли су са­мо они ко­ји сле­по сле­де Бо­шка Об­ра­до­ви­ћа. Та­ко да би се тај за­ми­шље­ни успа­ван­ко ја­ко из­не­на­дио и са оним шта се де­си­ло са Две­ри­ма.” О „спа­ва­њу и бу­ђе­њу” опа­ске су има­ли и пре­ми­јер­ка Ана Бр­на­бић и ми­ни­стар Го­ран Ве­сић.

М. Че­ке­ре­вац

Ан­тр­фи­ле

По­сла­нич­ки клуб Ује­ди­ње­ни про­ме­нио име у Пра­вац Евро­па

По­сла­нич­ки клуб Ује­ди­ње­ни од ју­че има но­во име – Пра­вац Евро­па, а до про­ме­не је до­шло за­то што, ка­ко је ре­кла Ма­ри­ни­ка Те­пић, та­ко по­ка­зу­ју да је „пра­вац Евро­па и пу­но­прав­но члан­ство у Европ­ској уни­ји је­ди­ни ис­пра­ван пра­вац”. Ову по­сла­нич­ку гру­пу чи­не ССП, ПСГ, ПП и УС „Сло­га”.