No­vac iz kre­di­ta za grad­nju in­fra­struk­tu­re

Iz­me­na­ma se do­dat­no po­dr­ža­va ro­di­telj­stvo i iz­jed­na­ča­va sta­tus maj­ki pred­u­zet­ni­ca, re­kla je Ana Br­na­bić. – Udeo jav­nog du­ga u BDP-u je 51,7 od­sto, da­le­ko is­pod ni­voa Ma­strih­ta, ka­zao je Si­ni­ša Ma­li

Is­pla­ta po­mo­ći mla­di­ma do 16 go­di­na, bo­lji po­lo­žaj maj­ki pred­u­zet­ni­ca, omo­gu­ća­va­nje pri­vre­me­nog pri­ključ­ka na in­fra­struk­tu­ru obje­ka­ta u pro­ce­su oza­ko­nje­nja – sa­mo su ne­ka od re­še­nja pred­vi­đe­na pa­ke­tom za­ko­na ko­je je ju­če u Skup­šti­ni Sr­bi­je pred­sta­vi­la pre­mi­jer­ka Ana Br­na­bić. Opo­zi­ci­ja kri­ti­ku­je za­ko­ne, pre sve­ga pred­log o uki­da­nju kon­ver­zi­je za ze­mlji­šte, ali i, ka­ko su is­ti­ca­li, pre­ko­mer­no za­du­ži­va­nje. Vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja na­ja­vlju­je po­dr­šku, pod­se­ća da su sve ze­mlje biv­še SFRJ odav­no uki­nu­le kon­ver­zi­ju i is­ti­če da no­vac iz kre­di­ta ide u iz­grad­nju in­fra­struk­tu­re.

Go­vo­re­ći o Pred­lo­gu za­ko­na o pri­vre­me­nom re­gi­stru maj­ki i dru­gih li­ca ko­ji­ma se upla­ću­je nov­ča­na po­moć, Br­na­bi­će­va je re­kla da se ra­di o po­mo­ći mla­di­ma do 16 go­di­na, za ko­ju se mo­gu pri­ja­vi­ti od 20. av­gu­sta do 20. sep­tem­bra, a is­pla­ta je od 25. sep­tem­bra. Iz­me­na­ma Za­ko­na o fi­nan­sij­skoj po­mo­ći po­ro­di­ci sa de­com, ka­ko je re­kla pre­mi­jer­ka, do­dat­no se po­dr­ža­va ro­di­telj­stvo, po­seb­no za že­ne pred­u­zet­ni­ce. Pre­ma nje­nim re­či­ma, iz­me­na­ma je pred­vi­đe­no da oče­vi ko­ji su u rad­nom od­no­su, a či­je su su­pru­ge pred­u­zet­ni­ce, na­kon tri me­se­ca od ro­đe­nja de­te­ta mo­gu da ko­ri­ste pra­vo na od­su­stvo s ra­da ra­di ne­ge de­te­ta, od­su­stvo s ra­da ra­di po­seb­ne ne­ge de­te­ta i na­kna­du za­ra­de, od­no­sno na­kna­du pla­te. Iz­me­na­ma se iz­jed­na­ča­va sta­tus maj­ki pred­u­zet­ni­ca bu­du­ći da je pred­vi­đe­no ostva­ri­va­nje pra­va u ve­zi sa od­su­stvom s po­sla za tre­će i sva­ko na­red­no de­te u tra­ja­nju od dve go­di­ne.

Obra­zla­žu­ći iz­me­ne Za­ko­na o oza­ko­nje­nju, Br­na­bi­će­va je re­kla da je sa­da na sna­zi za­bra­na na­knad­nog pri­klju­če­nja na in­fra­struk­tu­ru obje­ka­ta ko­ji su u po­stup­ku oza­ko­nje­nja, a „sa­da se iz­la­zi u su­sret oko 55.000 do­ma­ćin­sta­va da ostva­re tu mo­guć­nost”. Do­da­la je da će se tim do­ma­ćin­stvi­ma omo­gu­ći­ti da se pri­vre­me­no pri­klju­če na in­fra­struk­tu­ru, s tim što se to ne­će od­no­si­ti na in­ve­sti­to­re stam­be­nih obje­ka­ta ko­ji su gra­di­li sta­no­ve za pro­da­ju. Go­vo­re­ći o iz­me­na­ma Za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji, pre­mi­jer­ka je is­ta­kla da on ubr­za­va elek­tron­ski rad i uvo­di ele­men­te ze­le­ne grad­nje, od­no­sno oba­ve­zu po­se­do­va­nja ser­ti­fi­ka­ta, kao i da se nji­me šti­te objek­ti kul­tu­re i uvo­di kon­zer­va­tor­ski nad­zor. Pred­sta­vlja­ju­ći Pred­log za­ko­na o po­tvr­đi­va­nju sek­tor­skog spo­ra­zu­ma iz­me­đu vla­de i Evrop­ske ko­mi­si­je o me­ha­ni­zmi­ma pri­me­ne fi­nan­sij­ske po­mo­ći uni­je Sr­bi­ji u okvi­ru IPARD 3, Br­na­bi­će­va je re­kla da se nje­go­vim usva­ja­njem otva­ra put za do­dat­nu bes­po­vrat­nu po­moć od 288 mi­li­o­na evra, što će do­dat­no do­pri­ne­ti raz­vo­ju ru­ral­nih pod­ruč­ja.

Go­vo­re­ći o iz­me­na­ma Za­ko­na o za­po­šlja­va­nju stra­na­ca, pre­mi­jer­ka je re­kla da će se no­vim za­kon­skim re­še­nji­ma obez­be­di­ti do­dat­na si­gur­nost za na­še rad­ni­ke. Na­ve­la je: „Za­kon­skim iz­me­na­ma je pred­vi­đe­no uvo­đe­nje je­din­stve­ne do­zvo­le za bo­ra­vak i rad, ko­ja će se iz­da­va­ti elek­tron­ski što će po­ve­ća­ti efi­ka­snost i tran­spa­rent­nost tog po­sla. Do­zvo­le će se iz­da­va­ti na tri go­di­ne, a ne go­di­nu da­na, kao što je sa­da.”

U ras­pra­vi je Ra­do­mir La­zo­vić (ZLK) kri­ti­ko­vao ob­je­di­nja­va­nje ras­pra­ve o 30 ta­ča­ka dnev­nog re­da, pa po­tom „če­sti­tao SNS-u, us­pe­li ste da jav­ni dug po­dig­ne­te to­li­ko da ste Sr­bi­ju za­du­ži­li vi­še ne­go sve vla­de ukup­no, dug iz­no­si pre­ko 35 mi­li­jar­di evra, bra­vo, šam­pi­o­ni, us­pe­li ste da bu­de­te naj­go­ri u još ne­če­mu”. On je „če­sti­tao i svim taj­ku­ni­ma ko­ji su uče­stvo­va­li u pri­va­ti­za­ci­ji ve­li­kih fir­mi, uni­šti­li su te fir­me, a da­nas kao na­gra­du do­bi­ja­ju u vla­sni­štvo ze­mlji­šte ko­je ni­kad ni­je bi­lo deo pri­va­ti­za­ci­je, za­hva­lju­ju­ći iz­me­na­ma Za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji”. Do­dao je da je „kon­ver­zi­ja po­sto­ja­la i ra­ni­je, ali su za nju mo­ra­li da pla­te tr­ži­šnu vred­nost ze­mlji­šta, a sa­da će ga do­bi­ti bes­plat­no”. Na­veo je da se ra­di „o oko 5.000 lo­ka­ci­ja, 15 mi­li­o­na kva­drat­nih me­ta­ra po­ten­ci­jal­no, o de­se­ti­na­ma mi­li­jar­di evra, a ne­ko do­đe i ka­že – ne tre­ba­ju nam te pa­re”. La­zo­vić je po­me­nuo ulo­gu mi­ni­sta­ra Ve­si­ća i Ma­log u ovom po­slu, a ka­zao je i da mu je Ma­li do­ba­cio da je bu­da­la, što je pred­sed­nik par­la­men­ta Vla­di­mir Or­lić de­man­to­vao: „To pro­sto ni­je tač­no.” Ka­zao je i da je „pre­ko 50 or­ga­ni­za­ci­ja ci­vil­nog dru­štva usta­lo pro­tiv ovog za­ko­na”.

Mi­ni­star fi­nan­si­ja Si­ni­ša Ma­li mu je od­go­vo­rio da su jav­ne fi­nan­si­je sta­bil­ne, da je BDP pro­šle go­di­ne iz­no­sio 60 mi­li­jar­di evra, a ove će bi­ti 68 mi­li­jar­di evra, te da je udeo jav­nog du­ga u BDP-u tre­nut­no 51,7 od­sto, što je da­le­ko is­pod ni­voa Ma­strih­ta, a „za­du­že­nost se ti­me me­ri”. Do­dao je da će to što se Sr­bi­ja sa­da za­du­žu­je po­zi­tiv­no uti­ca­ti na ži­vot gra­đa­na Sr­bi­je jer se uzi­ma no­vac za ono što je nji­ma po­treb­no i ula­že se u ze­le­nu agen­du ko­ja ču­va ži­vot­nu sre­di­nu, u pu­te­ve i pru­ge ko­ji su svi­ma po­treb­ni, u ka­na­li­za­ci­o­nu mre­žu. Pod­se­tio je da sle­di po­ve­ća­nje pla­ta u jav­nom sek­to­ru, pen­zi­o­ner­skih pri­ma­nja kao i po­moć maj­ka­ma de­ce mla­đe od 16 go­di­na u iz­no­su od po 10.000 di­na­ra.

Mi­ni­star gra­đe­vi­nar­stva, sa­o­bra­ća­ja i in­fra­struk­tu­re Go­ran Ve­sić ka­zao je da je sve što je La­zo­vić re­kao ne­i­sti­na, te da „o fir­ma­ma ko­je će na­vod­no po­sta­ti vla­sni­ci vred­nog ze­mlji­šta, oni u či­je vre­me su one pri­va­ti­zo­va­ne, ni­jed­na od njih ni­je pri­va­ti­zo­va­na po­sle 2012. go­di­ne”. Do­dao je da „ni­jed­na ra­zum­na vlast u sve­tu ni­je do­ne­la za­kon ka­kav je do­net 2009. go­di­ne, ra­di ob­ra­ču­na ta­da­šnjeg pred­sed­ni­ka dr­ža­ve Bo­ri­sa Ta­di­ća s po­je­di­nim pri­vred­ni­ci­ma, svi zna­mo da je kon­ver­zi­ja ta­da uve­de­na zbog Ta­di­će­vog su­ko­ba s vla­sni­ci­ma Lu­ke Be­o­grad”. Ka­zao je da je taj za­kon do­net na po­čet­ku ve­li­ke eko­nom­ske kri­ze, kad su „sve ze­mlje u sve­tu pod­sti­ca­le ne­kret­ni­ne i iz­grad­nju, a Sr­bi­ja je za­klju­ča­la sa­da već 5.000 lo­ka­ci­ja na ko­ji­ma mo­že da se iz­gra­di po­ten­ci­jal­no 15 mi­li­o­na kva­dra­ta, za­to Be­o­grad ima 1,2 mi­li­o­na kva­dra­ta po­slov­nog pro­sto­ra, So­fi­ja 2,6, Bu­ku­rešt 2,7, a Bu­dim­pe­šta oko 4,8 mi­li­o­na”.

Ka­zao je da je Sr­bi­ja od 2010. do 2022. go­di­ne od kon­ver­zi­je za­ra­di­la tri mi­li­jar­de 645.334.435 di­na­ra, ne­što vi­še od 30 mi­li­o­na evra i do­dao: „Za­ro­bi­li smo 5.000 lo­ka­ci­ja, a da je sa­mo jed­na od njih raz­vi­je­na, mo­gla je da do­ne­se no­vac dr­ža­vi kroz po­re­ze. Ka­ko je iz­gle­da­la za­bra­na, sve­do­či i to što je sa­mo po­sle tri me­se­ca od uvo­đe­nja, NIS oslo­bo­đen kon­ver­zi­je. Još od 2003. go­di­ne u za­ko­nu po­sto­ji od­red­ba po ko­joj se na ze­mlji­šte is­pod objek­ta i na ze­mlji­šte po­treb­no za re­dov­nu upo­tre­bu ne pla­ća kon­ver­zi­ja, pa je sko­ro 94 od­sto kon­ver­zi­ja ura­đe­no bez na­kna­da. To ja­sno po­ka­zu­je da je reč o in­sti­tu­tu ko­ji ne do­no­si no­vac u dr­žav­nu ka­su, jer u 94 od­sto slu­ča­je­va ni­je na­pla­će­no ni­šta, a ko­ji ko­či raz­voj lo­ka­ci­ja. Sve ze­mlje biv­še Ju­go­sla­vi­je uki­nu­le su kon­ver­zi­ju uz na­dok­na­du, odav­no – Slo­ve­ni­ja 1997, Hr­vat­ska 1996, BiH pre sko­ro 20 go­di­na, dok je u Se­ver­noj Ma­ke­do­ni­ji to ura­đe­no za je­dan de­nar. To zna­či da se uki­da­njem kon­ver­zi­je uz na­kna­du za­vr­ša­va svo­jin­ska tran­sfor­ma­ci­ja u Sr­bi­ji, kao po­sled­njoj od biv­ših re­pu­bli­ka SFRJ.” Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, od uki­da­nja kon­ver­zi­je ko­ri­sti će ima­ti i dr­ža­va, ko­ja će pri­ho­do­va­ti do­dat­ni no­vac, pri­vred­ni­ci ko­ji će mo­ći da ra­de i gra­đa­ni ko­ji će ima­ti ni­že ce­ne ne­kret­ni­na.

Li­der Dve­ri Bo­ško Ob­ra­do­vić je go­vo­rio o 33 go­di­ne vi­še­stra­nač­ja i „jed­nim te istim lju­di­ma na vla­sti, ko­ji se sa­mo sme­nju­ju”, pa po­tom pri­čao o to­me šta bi ne­ki osni­vač SNS-a ko­ji je za­spao pre 15 go­di­na re­kao kad bi se da­nas pro­bu­dio i vi­deo me­đu mi­ni­stri­ma Go­ra­na Ve­si­ća i Si­ni­šu Ma­log – „per­ja­ni­ce biv­šeg re­ži­ma”. Mi­len­ko Jo­va­nov (SNS) mu je od­go­vo­rio pi­ta­nji­ma o to­me šta bi re­kao ne­ki osni­vač Dve­ri kad bi se pro­bu­dio po­sle 20 go­di­na i na­veo: „U Hi­lan­da­ru ste se za­kle­li – ni­kad stran­ka već is­klju­či­vo po­kret. Šta je sa uprav­nim od­bo­rom i gde su sa­da nje­go­vi čla­no­vi Vla­dan Gli­šić, Tvr­di­šić i dru­gi. Ne­ma ni­kog iz sta­rog po­kre­ta Dve­ri, osta­li su sa­mo oni ko­ji sle­po sle­de Bo­ška Ob­ra­do­vi­ća. Ta­ko da bi se taj za­mi­šlje­ni uspa­van­ko ja­ko iz­ne­na­dio i sa onim šta se de­si­lo sa Dve­ri­ma.” O „spa­va­nju i bu­đe­nju” opa­ske su ima­li i pre­mi­jer­ka Ana Br­na­bić i mi­ni­star Go­ran Ve­sić.

M. Če­ke­re­vac

An­tr­fi­le

Po­sla­nič­ki klub Uje­di­nje­ni pro­me­nio ime u Pra­vac Evro­pa

Po­sla­nič­ki klub Uje­di­nje­ni od ju­če ima no­vo ime – Pra­vac Evro­pa, a do pro­me­ne je do­šlo za­to što, ka­ko je re­kla Ma­ri­ni­ka Te­pić, ta­ko po­ka­zu­ju da je „pra­vac Evro­pa i pu­no­prav­no član­stvo u Evrop­skoj uni­ji je­di­ni is­pra­van pra­vac”. Ovu po­sla­nič­ku gru­pu či­ne SSP, PSG, PP i US „Slo­ga”.