До августа 35 напада на новинаре

До почетка августа забележено је 35 напада на новинаре у Србији, чиме је увелико премашен „годишњи биланс” из 2007. када су регистрована 22 случаја у којима су мете били новинари, фоторепортери, сниматељи. Повреде главе удова, ребара, псовке и вређања као и уништавање опреме или спречавања у обављању посла непријатности су са којима се суочавају медијски посленици, наводи се у најновијем извештају Удружења новинара Србије.

– Извештајем су обухваћени директни физички напади и повређивања, случајеви ломљења опреме сниматеља и фоторепортера и озбиљне директне или телефонске претње које смо проценили као реалне. Повећан број напада десио се, рецимо, у време протеста због самопроглашења државе Косова као и на протестима поводом хапшења Радована Караџића. Инциденти говоре и о ниском степену свести оних који такве скупове организују и који су дужни да их обезбеде, а такве манифестације, неретко, претварају се у отворен лов на фоторепортере, новинаре и сниматеље. Међутим, и кад бисмо изузели та два догађаја, број напада на новинаре је у порасту и највећи је од 2000. године јер је у просеку бележено годишње 20 до 25 напада – каже за наш лист Нино Брајовић, председник УНС.

Пре подацима овог удружења, судски поступак је покренут тек за 10 до 15 одсто нападача. Брајовић подсећа да је ове године откривена тек неколицина нападача. Када је на базену у Зајечару у јулу убијен Саша Стојковић, тројица његових пријатеља напали су зајечарске новинаре који су извештавали о том догађају. Откривени су и кажњени са по 60 дана затвора. Пронађен је и нападач који је озбиљно повредио Бошка Бранковића, сниматеља ТВ Б 92 на митингу подршке Караџићу. Бранковић је нападнут док је снимао колегу фоторепортера „Фонета” коме су учесници истог скупа нешто раније разбили фотоапарат. Поступак је на суду.

Медин Халиловић, новинар ТВ Нови Пазар, добио је потрес мозга после „сусрета” са криминалцем повратником који га је, после претње убиством, физички напао на улици. Брзом акцијом полиције нападач је откривен. Да ли ће се на суду наћи и особе које су Ивани Милић, новинару, и Едису Клименти, сниматељу ТВ „Јединство” из Новог Пазара, претили „клањем” ако објаве материјал о бесправној градњи – још је непознато. Брајовић каже да у многим случајевима починиоци остају неоткривени, посебно када се ради, рецимо, о телефонским претњама.

Још није познато ко је прошле године подметнуо бомбу на прозор стана Дејана Анастасијевића, новинара „Времена”, али ни ко је у фебруару ове године бацио експлозивну направу на просторије београдског ТДИ радија. Судски поступак није покренут, рецимо, ни против нападача на фоторепортера „Блица” Јована Јарића коме је уништена опрема док је у априлу покушавао да фотографише угоститељски објекат „Колашинка”. Оливер Николић, новинар „Курира”, ухапшен је и пет и по сати провео у притвору када је у Комерцијалној банци у Београду покушавао да провери податке о пословању, а и даље није познато због чега је приведен. Нико није одговарао ни за инцидент када су Рајку Ковачевићу, дописнику Танјуга, одузети новинарска легитимација, лична карта и фотоапарат док је извештавао о тешкој саобраћајној несрећи на путу Нови Сад–Суботица. Без казне је прошао и мушкарац који је у јуну повредио врат и ребра Бојану Дакићу, сниматељу ТВ Нови Сад, док је на Рибарском острву снимао материјал за временску прогнозу.

На удару насилника нашли су се и страни новинари. Џастина Велу, америчког фоторепортера, претукла је група непознатих младића у кафићу у улици Кнегиње Зорке. Три сломљена ребра „зарадио” је Дирк ван Висер, холандски фоторепортер, док је снимао фебруарске демонстрације у близини америчке амбасаде, а на истој локацији претучени су и Андреј Фјодоров и Анреј Павлов из руске ТВ „Русија данас”. Списак овогодишњих насртаја на новинаре тиме није закључен.

Због растућег броја напада, Брајовић каже да је неопходна измена законодавства како би се обезбедила строжа казнена политика за овакве случајеве. Правници УНС-а сматрају да је једноставније да се кривично дело напада на новинаре унесе као допуна у Закон о јавном информисању него да се евентуално чека промена Кривичног законика. Удружење је сачинило предлог по коме би онај ко нападне или прети да ће напасти новинара (уредника) у вршењу новинарске дужности могао да буде кажњен затвором до три године. За нанете лаке телесне повреде или претњу оружјем извршилац би – по овом предлогу, могао да буде кажњен затвором од три месеца до три године.

Како су све чешће појаве да се појединим новинарима или редакцијама ускраћује право да присуствују конференцијама за штампу, дакле јавним догађајима, или произвољно ускраћују акредитације, Брајовић сматра да и такво понашање треба квалификовати као прекршај.