Лоша комуникација између институција културе и младих

Иако за Софију Драшковић култура представља важан део живота, овој младој девојци која је везана за инвалидска колица бројни уметнички садржаји нису приступачни, јер немају све културне институције архитектонске рампе и лифтове. Она искрено каже да свака посета позоришту, биоскопу или концерту захтева време и посебну организацију, јер мора да се распита да ли са колицима може да присуствује жељеној културној манифестацији. Нажалост, Софијине проблеме дели велики број особа са хендикепом – слепе и глуве особе такође не могу да уживају у културним догађајима, јер у институцијама најчешће немају тумаче за знаковни језик, нити опрему за аудио-нарацију.

„Без обзира на чињеницу да за више од 60 одсто младих у нашој земљи култура и уметност представљају важан део живота, они нису примарна циљна група у институцијама културе. Нарочито они који се налазе у ситуацији смањених могућности, било да су особе са инвалидитетом или су у материјалној оскудици. Због тога млади из осетљивих група не доживљају културне институције као место где су добродошли. Истраживање рађено током 2016-2017 године показало је да ниједан уметнички факултет у Београду није приступачан студентима у инвалидским колицима. Иако на Факултету ликовних уметности има академаца који имају проблем са слухом, а на Факултету музичких уметности слабовидих студената, професори најчешће нису обучени за рад са њима, већ се сналазе како знају и умеју”, истакао је омладински радник Марко Пејовић из невладине организације „Хајде да...” на јучерашњој конференцији за новинаре, коју је организовала Национална организација практичара омладинског рада (НАПОР).

Истраживање које је спровела ова организација показује да чак 94 одсто младих наводи да никада није консултовано за мишљење о програмима и културним садржајима, нити приликом креирања политика у области културе. Са друге стране, 86 одсто испитаника из институција културе навело је да укључује и пита младе за мишљење када планира програме.

„Ови подаци показују да постоји очигледан шум у комуникацији институција културе и младих и имплицитно говоре да институције и не примећују ниско интересовање младих за програме које нуде. Резултати анализе решења о додели средстава на јавним конкурсима Министарства културе у протеклих пет година, која је рађена у оквиру пројекта ’Kултура за све младе’ показују да су средства која се издвајају за културу и даље недовољна, као и да су млади на социјалним маргинама посебно занемарена категорија. Од укупно 128 одобрених пројеката у 2022. години, свега 28 усмерено је ка маргинализованим младима, а ниједан од одобрених пројеката није реализован у формалном партнерству организација цивилног друштва и институција културе”, нагласила је Недељка Ивошевић, менаџерка за јавно заговарање у НАПОР-у.

Истраживање под називом „Потребе и видљивост програма за младе у области културе у Републици Србији” које је спровео НАПОР и Галерија Матице српске, такође је показало да су најчешће активности у којима млади проводе слободно време слушање музике, провођење времена на друштвеним мрежама, дружење са пријатељима и породицом. У нешто мањој мери, млади посећују културна дешавања на местима независне културне сцене – концерте, забаве, изложбе и представе и гледају едукативне серије и филмове, док најмање слободног времена проводе у омладинским центрима и клубовима, медитацији, јоги и игрању видео-игрица.

Ово истраживање показало је да је начин на који млади проводе слободно време и посећују културна дешавања у свом месту делом повезано са расположивим могућностима, посебно када се има у виду задовољство квалитетом живота у местима становања младих, које је углавном испод просека. Како истичу аутори ове студије, млади у нашој земљи најзадовољнији су понудом спортско-рекреативних садржаја, а умерено задовољни културном понудом и садржајем, као и могућностима за изласке и забаву и шансама за неформално образовање. Пре пандемије вируса корона, млади су највише времена проводили на биоскопским и филмским пројекцијама, посећивали позоришне представе и изложбе, односно уметничке инсталације у просторима независне културне сцене. Kултурни догађаји у којима млади желе да учествују у будућности јесу креативне радионице – радионице креативног писања, уметничког изражавања и плеса, као и филмски фестивали и локални концерти алтернативне музике.