Loša komunikacija između institucija kulture i mladih

Iako za Sofiju Drašković kultura predstavlja važan deo života, ovoj mladoj devojci koja je vezana za invalidska kolica brojni umetnički sadržaji nisu pristupačni, jer nemaju sve kulturne institucije arhitektonske rampe i liftove. Ona iskreno kaže da svaka poseta pozorištu, bioskopu ili koncertu zahteva vreme i posebnu organizaciju, jer mora da se raspita da li sa kolicima može da prisustvuje željenoj kulturnoj manifestaciji. Nažalost, Sofijine probleme deli veliki broj osoba sa hendikepom – slepe i gluve osobe takođe ne mogu da uživaju u kulturnim događajima, jer u institucijama najčešće nemaju tumače za znakovni jezik, niti opremu za audio-naraciju.

„Bez obzira na činjenicu da za više od 60 odsto mladih u našoj zemlji kultura i umetnost predstavljaju važan deo života, oni nisu primarna ciljna grupa u institucijama kulture. Naročito oni koji se nalaze u situaciji smanjenih mogućnosti, bilo da su osobe sa invaliditetom ili su u materijalnoj oskudici. Zbog toga mladi iz osetljivih grupa ne doživljaju kulturne institucije kao mesto gde su dobrodošli. Istraživanje rađeno tokom 2016-2017 godine pokazalo je da nijedan umetnički fakultet u Beogradu nije pristupačan studentima u invalidskim kolicima. Iako na Fakultetu likovnih umetnosti ima akademaca koji imaju problem sa sluhom, a na Fakultetu muzičkih umetnosti slabovidih studenata, profesori najčešće nisu obučeni za rad sa njima, već se snalaze kako znaju i umeju”, istakao je omladinski radnik Marko Pejović iz nevladine organizacije „Hajde da...” na jučerašnjoj konferenciji za novinare, koju je organizovala Nacionalna organizacija praktičara omladinskog rada (NAPOR).

Istraživanje koje je sprovela ova organizacija pokazuje da čak 94 odsto mladih navodi da nikada nije konsultovano za mišljenje o programima i kulturnim sadržajima, niti prilikom kreiranja politika u oblasti kulture. Sa druge strane, 86 odsto ispitanika iz institucija kulture navelo je da uključuje i pita mlade za mišljenje kada planira programe.

„Ovi podaci pokazuju da postoji očigledan šum u komunikaciji institucija kulture i mladih i implicitno govore da institucije i ne primećuju nisko interesovanje mladih za programe koje nude. Rezultati analize rešenja o dodeli sredstava na javnim konkursima Ministarstva kulture u proteklih pet godina, koja je rađena u okviru projekta ’Kultura za sve mlade’ pokazuju da su sredstva koja se izdvajaju za kulturu i dalje nedovoljna, kao i da su mladi na socijalnim marginama posebno zanemarena kategorija. Od ukupno 128 odobrenih projekata u 2022. godini, svega 28 usmereno je ka marginalizovanim mladima, a nijedan od odobrenih projekata nije realizovan u formalnom partnerstvu organizacija civilnog društva i institucija kulture”, naglasila je Nedeljka Ivošević, menadžerka za javno zagovaranje u NAPOR-u.

Istraživanje pod nazivom „Potrebe i vidljivost programa za mlade u oblasti kulture u Republici Srbiji” koje je sproveo NAPOR i Galerija Matice srpske, takođe je pokazalo da su najčešće aktivnosti u kojima mladi provode slobodno vreme slušanje muzike, provođenje vremena na društvenim mrežama, druženje sa prijateljima i porodicom. U nešto manjoj meri, mladi posećuju kulturna dešavanja na mestima nezavisne kulturne scene – koncerte, zabave, izložbe i predstave i gledaju edukativne serije i filmove, dok najmanje slobodnog vremena provode u omladinskim centrima i klubovima, meditaciji, jogi i igranju video-igrica.

Ovo istraživanje pokazalo je da je način na koji mladi provode slobodno vreme i posećuju kulturna dešavanja u svom mestu delom povezano sa raspoloživim mogućnostima, posebno kada se ima u vidu zadovoljstvo kvalitetom života u mestima stanovanja mladih, koje je uglavnom ispod proseka. Kako ističu autori ove studije, mladi u našoj zemlji najzadovoljniji su ponudom sportsko-rekreativnih sadržaja, a umereno zadovoljni kulturnom ponudom i sadržajem, kao i mogućnostima za izlaske i zabavu i šansama za neformalno obrazovanje. Pre pandemije virusa korona, mladi su najviše vremena provodili na bioskopskim i filmskim projekcijama, posećivali pozorišne predstave i izložbe, odnosno umetničke instalacije u prostorima nezavisne kulturne scene. Kulturni događaji u kojima mladi žele da učestvuju u budućnosti jesu kreativne radionice – radionice kreativnog pisanja, umetničkog izražavanja i plesa, kao i filmski festivali i lokalni koncerti alternativne muzike.