Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хоће ли стогодишњак Кисинџер успети оно што није Блинкен

Доајена америчке дипломатије јуче је примио и Си Ђинпинг током његове приватне посете Кини у тренутку када две суперсиле покушавају да зауставе даље хлађење међусобних односа
Хоће ли стогодишњак Кисинџер успети оно што није Блинкен
Сусрет Хенрија Кисинџера и Си Ђинпинга (Фото Huang Jingwen/Xinhua via AP)

Времешни „супермен” америчке дипломатије, који је крајем маја напунио 100 година, поново је код Кинеског зида.

Да ли ће легендарном Хенрију Кисинџеру, који не посустаје упркос поодмаклим годинама, поћи за руком оно што у јуну није државном секретару Ентонију Блинкену, као ни пре две недеље министарки финансија Џенет Јелен, када су дошли у Пекинг: да врати поверење у нарушене америчко-кинеске односе.

Изненадни долазак „десне руке” двојице америчких председника – Ричарда Никсона и Џералда Форда, главног архитекте стратешког партнерства САД и Кине, поклопио се с посетом још једног важног америчког званичника Пекингу – Обаминог државног секретара Џима Керија, сада Бајденовог изасланика за климу.

Али, за разлику од Керија и Јеленове, Хенри Кисинџер је имао привилегију да се састане не само с највишим званичником за дипломатију Кинеске комунистичке партије Ванг Јијем и министром одбране Ли Шангфуом, већ и с председником Си Ђинпингом.

„Кинески народ никада не заборавља своје старе пријатеље и кинеско-амерички односи ће увек бити повезани с именом Хенрија Кисинџера”, рекао је Си бившем америчком дипломати током састанка у државној гостинској кући Дијаојутаји.

Кисинџер, који још од времена Мао Цедунга симболично има кључеве кинеског политичког „забрањеног града”, нагласио је да је однос између две земље питање светског мира и напретка људског друштва, пренела је кинеска државна телевизија Си-Си-Ти-Ви.

Његова посета Кини долази у тренутку када две суперсиле покушавају да зауставе даље хлађење међусобних односа, који су већ на историјском минимуму. Зато је Си рекао да је Кина вољна да с америчком страном истражује прави начин да се две земље сложе и промовишу стабилан напредак односа: „Кина и САД су на раскрсници – куда даље – и још једном, обе стране треба да направе избор”, рекао је Си бившем америчком дипломати, преноси Ројтерс.

Иако је Кисинџер од своје тајне, сада већ легендарне посете Пекингу 1971. године, у кинеској престоници био више од сто пута, овај долазак има посебно значење. Стручњаци Кисинџеров долазак тумаче и као покушај отварања неформалног дипломатског канала за покретање деликатних разговора челника две армије, које Кина избегава од провокативне посете челнице Представничког дома Конгреса Ненси Пелоси Тајвану пре годину дана.

Сам Кисинџер ипак је рекао да у Кину не долази у име владе САД. И Стејт департмент је саопштио да је доајен америчке дипломатије отишао у Кину као приватно лице.

Портпарол Метју Милер рекао је да су кинески званичници током боравка Блинкена у Пекингу обавестили америчког државног секретара да је у плану приватна Кисинџерова посета, као што је био случај и претходних година.

Иако је Кисинџер стекао контроверзну репутацију у другим деловима Азије због своје улоге у Вијетнамском рату, у Кини је и даље веома цењен и радо виђен гост, пре свега зато што је помогао овој земљи да изађе из дипломатске изолације. Стога његова реч још има веома велику дипломатску специфичну тежину.

Поздрављајући драгог америчког госта, највиши кинески дипломата Ванг Ји је заправо Белој кући упутио јасну поруку да политика САД према Кини „захтева мудрост Кисинџера и политичку храброст Никсона”. Ванг је током разговора с Кисинџером нагласио да развој Кине има снажан унутрашњи замах: „Немогуће је трансформисати, опколити и обуздати Кину”.

Кисинџер је том приликом изјавио како су историја и пракса више пута доказале да ни САД ни Кина не могу себи да приуште да се међусобно третирају као противници. „Ако две земље крену у рат, то неће донети никакве значајне резултате грађанима две земље”, рекао је он, преноси Синхуа.

Најинтригантнији део Кисинџерове посете Кини је његов састанак с министром одбране Ли Шангфуом, коме је још 2018. године Трампова администрација увела санкције због куповине руског оружја која је укључивала борбене авионе Су-35 и ракетни ПВО систем С-400.

Генерал Ли, именован у марту за министра одбране, одбио је недавно да се састане с америчким министром одбране Лојдом Остином на регионалном безбедносном форуму у Сингапуру. Државни секретар Ентони Блинкен је током посете Пекингу прошлог месеца безуспешно покушао да издејствује договор о обнављању директних војних комуникација између челника армија САД и Кине.

Током разговора с Кисинџером кинески министар одбране је по својој прилици наговестио могућност промене таквог става. Ли Шангфу је рекао да се нада да ће САД радити с Кином на примени консензуса који су постигли Си Ђинпинг и Џозеф Бајден и „промовисати здрав и стабилан однос двеју земаља и њихових армија”.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Светолик Ранковић
Зар г- Пешић није писао пре посете Блинкена Пекингу да је он малтене "ледоломац", буквално после посете свет ће бити другачији? Објавили сте мој коментар у коме сам рекао да од тога нема ништа ("да прочитамо за 15 дана"). Према Кисинџеру је указано огромно поштовање као доајену светске политике и то је приказано на фантастичној феншуј вечери за уваженог госта. Међутим, сама симболика посете (и вечере) је "поштовање старцу и мир у његовој старости". Ова посета ништа не мења у односима.
Демос Кратеин
Kissinger је немачко презиме и он је Кисингер а не Кисингџер. То што Амери изговарају страна презимена погрешно није разлог да и ми то радимо. Они презиме Петровић изговарају Петрович или Петровиц, Порше изговарају Порш па ми их тако не изговарамо. Они Швајнштајгер изговарају Швајнштанџер па га ми не изговарамо као они. Исто тако требамо да радимо у случају презимена Кисингер. Ни Кисингер не може зауставити крај америчке хегемоније. Нико то не може.
nikola andric
Opet suprostavljane dve vizije o ''coveku'': Seneca sa njegovom ''racionalnalnom zivotinjom covek'' i Hjuma (Hume) sa njegovim ''emocionalnim pasijama podredjenim covekom''. Paradoks odnosa izmedju Amera i Kineza je da se oba smatraju pragmaticarima. Racionalno misjenje ne vredi za pragaticare posto, srpski receno, ne mogu da se uhvate ni '' za glavu ni za rep''. Drukcije receno ''konsistentnost'' i pragmatizam ne idu zajedno. Najbolje sto imamo je NAUKA a konsistentnost je njegova priroda
Nikola
Ma mi bi mogli Kisingeru da ponudimo polozaj ministra prosvete
M
Ma sve ce da probaju da zavade Kinu i Rusiju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.