Hoće li stogodišnjak Kisindžer uspeti ono što nije Blinken

Vremešni „supermen” američke diplomatije, koji je krajem maja napunio 100 godina, ponovo je kod Kineskog zida.

Da li će legendarnom Henriju Kisindžeru, koji ne posustaje uprkos poodmaklim godinama, poći za rukom ono što u junu nije državnom sekretaru Entoniju Blinkenu, kao ni pre dve nedelje ministarki finansija Dženet Jelen, kada su došli u Peking: da vrati poverenje u narušene američko-kineske odnose.

Iznenadni dolazak „desne ruke” dvojice američkih predsednika – Ričarda Niksona i Džeralda Forda, glavnog arhitekte strateškog partnerstva SAD i Kine, poklopio se s posetom još jednog važnog američkog zvaničnika Pekingu – Obaminog državnog sekretara Džima Kerija, sada Bajdenovog izaslanika za klimu.

Ali, za razliku od Kerija i Jelenove, Henri Kisindžer je imao privilegiju da se sastane ne samo s najvišim zvaničnikom za diplomatiju Kineske komunističke partije Vang Jijem i ministrom odbrane Li Šangfuom, već i s predsednikom Si Đinpingom.

„Kineski narod nikada ne zaboravlja svoje stare prijatelje i kinesko-američki odnosi će uvek biti povezani s imenom Henrija Kisindžera”, rekao je Si bivšem američkom diplomati tokom sastanka u državnoj gostinskoj kući Dijaojutaji.

Kisindžer, koji još od vremena Mao Cedunga simbolično ima ključeve kineskog političkog „zabranjenog grada”, naglasio je da je odnos između dve zemlje pitanje svetskog mira i napretka ljudskog društva, prenela je kineska državna televizija Si-Si-Ti-Vi.

Njegova poseta Kini dolazi u trenutku kada dve supersile pokušavaju da zaustave dalje hlađenje međusobnih odnosa, koji su već na istorijskom minimumu. Zato je Si rekao da je Kina voljna da s američkom stranom istražuje pravi način da se dve zemlje slože i promovišu stabilan napredak odnosa: „Kina i SAD su na raskrsnici – kuda dalje – i još jednom, obe strane treba da naprave izbor”, rekao je Si bivšem američkom diplomati, prenosi Rojters.

Iako je Kisindžer od svoje tajne, sada već legendarne posete Pekingu 1971. godine, u kineskoj prestonici bio više od sto puta, ovaj dolazak ima posebno značenje. Stručnjaci Kisindžerov dolazak tumače i kao pokušaj otvaranja neformalnog diplomatskog kanala za pokretanje delikatnih razgovora čelnika dve armije, koje Kina izbegava od provokativne posete čelnice Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu pre godinu dana.

Sam Kisindžer ipak je rekao da u Kinu ne dolazi u ime vlade SAD. I Stejt department je saopštio da je doajen američke diplomatije otišao u Kinu kao privatno lice.

Portparol Metju Miler rekao je da su kineski zvaničnici tokom boravka Blinkena u Pekingu obavestili američkog državnog sekretara da je u planu privatna Kisindžerova poseta, kao što je bio slučaj i prethodnih godina.

Iako je Kisindžer stekao kontroverznu reputaciju u drugim delovima Azije zbog svoje uloge u Vijetnamskom ratu, u Kini je i dalje veoma cenjen i rado viđen gost, pre svega zato što je pomogao ovoj zemlji da izađe iz diplomatske izolacije. Stoga njegova reč još ima veoma veliku diplomatsku specifičnu težinu.

Pozdravljajući dragog američkog gosta, najviši kineski diplomata Vang Ji je zapravo Beloj kući uputio jasnu poruku da politika SAD prema Kini „zahteva mudrost Kisindžera i političku hrabrost Niksona”. Vang je tokom razgovora s Kisindžerom naglasio da razvoj Kine ima snažan unutrašnji zamah: „Nemoguće je transformisati, opkoliti i obuzdati Kinu”.

Kisindžer je tom prilikom izjavio kako su istorija i praksa više puta dokazale da ni SAD ni Kina ne mogu sebi da priušte da se međusobno tretiraju kao protivnici. „Ako dve zemlje krenu u rat, to neće doneti nikakve značajne rezultate građanima dve zemlje”, rekao je on, prenosi Sinhua.

Najintrigantniji deo Kisindžerove posete Kini je njegov sastanak s ministrom odbrane Li Šangfuom, kome je još 2018. godine Trampova administracija uvela sankcije zbog kupovine ruskog oružja koja je uključivala borbene avione Su-35 i raketni PVO sistem S-400.

General Li, imenovan u martu za ministra odbrane, odbio je nedavno da se sastane s američkim ministrom odbrane Lojdom Ostinom na regionalnom bezbednosnom forumu u Singapuru. Državni sekretar Entoni Blinken je tokom posete Pekingu prošlog meseca bezuspešno pokušao da izdejstvuje dogovor o obnavljanju direktnih vojnih komunikacija između čelnika armija SAD i Kine.

Tokom razgovora s Kisindžerom kineski ministar odbrane je po svojoj prilici nagovestio mogućnost promene takvog stava. Li Šangfu je rekao da se nada da će SAD raditi s Kinom na primeni konsenzusa koji su postigli Si Đinping i Džozef Bajden i „promovisati zdrav i stabilan odnos dveju zemalja i njihovih armija”.