Украјинско жито постало војни терет

Украјина инсистира на наставку извоза жита без обзира на то што Русија не гарантује безбедност бродова у Црном мору и што је од јуче на снази њено упозорење да ће сваку пловидбу сматрати потенцијалним превозом војног терета, а државе под чијим заставама буду пловили ти бродови третирати као умешане на страни Украјине.

Кијев је спреман да из буџета положи депозите за осигурање бродова: неименовани финансијски стручњаци блиски власти у Кијеву кажу да би то могло да буде 20 милијарди евра – али то није довољно. Осигуравачи пловила, по свему судећи, нису спремни да издају сертификате чак ни ако би се нашле толике суме новца, јер је јасно да Русија не даје гаранције. Уз то, гаранције покривају стране бродове, али не и терминале за жито, а Володимир Зеленски је рекао да је у једном од напада на лучку инфраструктуру и терминале за жито у Черноморску уништено више од 60.000 тона жита.

Ноћним нападима на луке Русија је фактички увела поморску блокаду Украјине и то тренутно по окончању споразума о житу, у понедељак. У Одеси и Николајеву „заглављено” је 12 теретних бродова јер њихови осигуравачи одбијају да их пошаљу у зону гранатирања.

Украјински медији известили су јуче да се у Црном мору налази неколико бродова који плове ка луци Измајил, у делти Дунава у Црно море, на граници с Румунијом. Један од њих је теретни брод „Алфа стар”, на чијем се јарболу вијори застава Камеруна. Ова лука до сада није учествовала у житном послу (укључене су биле само луке у Одеси, Черноморску и Јужном).

Оно што у овом тренутку даје слабе изгледе за покретање бродова у Црном мору јесте и то што су САД јасно најавиле да нису спремне да упуте било какве мере подршке бродовима након саопштења руског Министарства одбране. Такође су констатовали да сада као једини начин за извоз жита преостаје копнени пут. Званични Вашингтон је само најавио да ће украјинском пољопривредном ресору уплатити 250 милиона долара због штете коју ће претрпети. ЕУ је јуче најавила повећање војне подршке Кијеву у виду ПВО система и другог наоружања, а може да размотри и постепени пренос активности за обуку украјинског војног особља у Украјину. Дакле, за Зеленског недовољно.

Али украјински председник не одустаје: упутио је генералном секретару УН и Турској званичне захтеве у којима уверава да се може радити и без Русије, с обзиром на то да постоје два споразума. Један је потписан између Украјине, Турске и УН, а други између Русије, Турске и УН. Зеленски жели да представи да је излазак Русије „оборио” само други споразум и да, пошто Украјина с Русијом није имала никакав договор – може да се настави на основу првог споразума.

Рекао је да се Украјина не плаши, да су јој се обратиле компаније које поседују бродове и да су спремне да наставе транспорт уколико их подржи Турска. Званична Анкара је потврдила пријем писма, али је рекла да одлуку још није донела. Зеленски од Турске тражи да упути своје ратне бродове као пратњу комерцијалним пловилима за извоз жита, што се сматра мало вероватним. После одлуке о испоручивању команданата „Азова”, најављене ратификације за улазак Шведске у НАТО и „одласка у историју” житног споразума – то би значило да Турска иде на потпуну конфронтацију с Русијом, а то у овом тренутку није потребно ни једној ни другој страни. Ердоган ће, готово сигурно, усмерити своје напоре да житни споразум „врати у игру” кад се буде срео с руским колегом следећег месеца. Путинову наводну посету Анкари за сада нико не коментарише у Москви.

Уочи ступања на снагу упозорења руског Министарства одбране Путин је поновио руске услове који нису испуњени. Руски председник је рекао да ће Москва размотрити могућност повратка житном споразуму ако се узму у обзир и спроведу сви захтевани принципи њеног учешћа – „без изузетка”. Ти услови су повезивање са „свифтом” финансијских организација које опслужују извоз жита из Русије; повлачење санкција на испоруке руског жита и ђубрива на светско тржиште; деблокада цевовода којим тече амонијак од Тољатија до Одесе (који су прошлог месеца минирале украјинске снаге) и увоза делова за пољопривредне машине.

„Наша земља је у стању да замени украјинско жито, како на комерцијалној, тако и на бесплатној основи. Штавише, ове године поново очекујемо рекордну жетву. Продужење ’житног посла’ у облику у којем је постојао – изгубило је сваки смисао”, рекао је Путин. Он је неколико пута до сада подсећао да је од целокупне количине жита извезеног током трајања споразума до сиромашних земаља, због којих је, наводно, и инсистирано на извозу украјинског жита – стигло око три одсто. Све остале количине завршавале су већином у европским државама, одакле су по вишим ценама препродаване другим земљама. Још пре неколико месеци, кад су се лидери афричких држава жалили да жито до њих готово да не стиже, Путин је најавио да је Русија, која има добре односе с већином афричких држава, спремна да им бесплатно испоручује своје жито.

За сада ће „житни посао” застати из више разлога. Алтернативни копнени путеви имају бројне недостатке: много мање капацитете; улазак бродова у реке које се уливају у Црно море је ограничен дубином газа; потребни су претовари који повећавају цену; постоји неподударност железничких колосека са суседним државама и слично.

У овом тренутку ни Русији није у интересу да потапа комерцијалне бродове, што би довело до ескалације сукоба и санкција. Уколико се владе водећих западних земаља умешају и донесу политичку одлуку да бродови иду у украјинске луке, онда ситуација може да се промени. Али за сада је питање хоће ли оне донети такву одлуку. Тренутно нема наговештаја да су спремне. Друго питање је како би Русија одговорила на такву одлуку. У међувремену трају напади на лучке инфраструктурне објекте и житне терминале.

Амбасада Украјине: милиони људи у ризику од глади

Више од 400 милиона људи широм света рачуна на животно важно украјинско жито у циљу обезбеђивања своје прехрамбене сигурности, углавном у азијским и афричким земљама. Одбијајући да настави учешће у црноморској иницијативи, Русија свесно ставља милионе људи широм света у опасност од гладовања и уцењује их поскупљењем прехрамбених намирница.

Ово је део намерне руске стратегије за дестабилизацију земаља Азије и Африке, стоји између осталог у саопштењу амбасаде Украјине. Такође се позива међународна заједница да се придружи напорима Украјине да сачува животно важан елемент прехране – жито. „Заједно морамо да заштитимо најугроженије људе широм света, којима Русија покушава да науди. Заједничким и одлучним акцијама морамо да обезбедимо и гарантујемо несметан извоз украјинске хране, да се супротставимо руској уцени храном”, каже се у саопштењу.