Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Профит српске привреде у 2022. години 864 милијарде динара

Најбоље пословали трговци, у минусу једино сектор струје и гаса
Профит српске привреде у 2022. години 864 милијарде динара
Сектор трговине имао је профит од 214,917 милијарди динара, који је за 26,4 одсто већи од прошлогодишњег (Фото Марко Спасојевић)

Привреда је у 2022. години пословала профитабилно, са укупним добитком од 864,19 милијарди  динара. У односу на годину дана раније добит је већа за 26,3 одсто, саопштено је из Агенције за привредне регистре (АПР).

Нето добитак износио је 1.239 милијарди динара и био је већи за 28,3 одсто, док је нето губитак привреде износио 374,812 милијарди динара и повећан је за трећину у односу на претходну годину. Привреда је осму годину заредом пословала профитабилно.

Посматрано по секторима, сви сем једног, а то је снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација пословали су профитабилно. Губитак поменуте делатности лане је износио 42,645 милијарди  динара. Минус је увећан 6,7 пута, а уз то, број запослених је смањен за 2.631, на 39.185 радника.

Са највећим позитивним нето резултатом издваја се сектор трговине на велико и мало, чији је добитак од 214,917 милијарди динара већи за 26,4 одсто него у претходној години. Висока профитабилност остварена је уз пад броја запослених за 3.161, те је укупно запослено 234.011 радника. Знатан износ позитивног нето резултата реализован је у сектору прерађивачке индустрије, у коме он износи 197,205 милијарди динара и смањен је за 5,3 одсто. У том сектору је највише опао број запослених за 6.897, те је био ангажован 401.791 радник.

Скоро 2,5 пута већи добитак исказан је у сектору рударства, и то у вредности од 196,775 милијарди динара, при чему је број запослених увећан за 745 на укупно 27.274 радника.

Раст позитивног нето резултата од 44 одсто је у сектору грађевинарства, са добитком од 80,765 милијарди динара, а истовремено је евидентиран и пораст броја запослених за 746, те је пословао са 85.789 радника. Висок добитак, који је тек благо повећан на годишњем нивоу, исказао је сектор информисања и комуникације, у коме је реализовано 55,297 милијарди динара. Тај сектор бележи највећи раст броја запослених за 10.401 и укупно је запошљавао 81.800 радника.

Јавна предузећа су у 2022. години наставила да послују с губитком исказавши негативан нето резултат у износу од 74.773 милијарди динара. Њихов укупни губитак је 578,999 милијарди динара.

„У условима заоштравања међународних политичких и економских односа праћених растућим инфлаторним притисцима и високим ценама енергената, привреда Републике Србије је током 2022. наставила тенденцију раста, иако по нижој стопи од пројектоване. Привредна друштва су на укупном нивоу пословала позитивно, уз увећање финансијских капацитета и броја запослених, али и уз нешто већи ниво задужености и кумулирани губитак”, саопштено је из АПР-а.

Више од половине позитивног нето резултата остварила су велика привредна друштва (528), код којих укупан добитак износи 455,791 милијарду динара и повећан је за 66,1 одсто у односу на претходну годину. Раст профитабилности код ових друштава праћен је повећањем броја запослених за 27.770, те су запошљавала укупно 450.049 радника. Најинтензивнији пораст позитивног нето резултата исказала су микро привредна друштва (93.064), са 2,8 пута већим добитком од прошлогодишњег, у износу од 42.843 милиона динара. При томе, она су највише смањила број запослених ‒ за 11.769 и ангажовала су укупно 227.237 радника.

Према територијалном аспекту, две трећине позитивног нето резултата створила су привредна друштва из Региона Војводине и Београдског региона. У Региону Војводине остварен је најдинамичнији раст профитабилности, уз добитак од 289,274 милијарди динара који је повећан за 56,6 одсто у односу на претходну годину. У том региону пословала је скоро четвртина привредних друштава и било је запослено нешто мање од четвртине радника односно 306.472, при чему је број запослених смањен за 1.978 радника. Београдски регион, у коме је сконцентрисано 46,4 одсто привредних друштава, има готово уједначен позитиван нето резултат од 289,231 милијарду динара, с тим да је он умањен за 3,1 проценат. Уједно, то је једини регион у коме је број запослених повећан, и то за 12.018, те их је укупно било 581.604.

Сви сегменти привредних друштава гледано према величини пословали су позитивно, с тим да су велика привредна друштва остварила 52,7 одсто укупног добитка привреде (455,791 милијарда динара), а затим следе средња привредна друштва (196,731 милијарда динара), мала (168,824 милијарде динара) и микродруштва (42,843 милијарде динара).

У Србији је на крају 2022. године пословало укупно 135.490 привредних друштава, од чега је њих 112.070 доставило редован годишњи финансијски извештај.

Приход банака увећан за 77,9 одсто

Добит банака прошле године износила је 87,766 милијарди динара, који је на годишњем нивоу порастао за 77,9 одсто. Укрупњавање банкарског сектора је настављено, тако да је пословала 21 банка, што је две банке мање него у 2021. Последично, број запослених је опао за 192, на 21.517 радника, пише у годишњем извештају АПР-а.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Trifun
@Иван Грозни Inflacija nije samo u Srbiji nego je i na zapadu, koji je pokrenuo inflatornu spiralu enormnim stampanjem dolara (i eura) u vreme korone, a sada finansirajuci rat u Ukrajini..Kurs dinara nije "fiksiran" nego stabilan zahvaljujuci stabilnim finansijama rekordnim deviznim rezervama, rastu BDP-a i sl. Nema nikakve potrebe za devalvacijom dinara jer je paritet uspostavljen prema euru (dolaru i sl), a cijene u tim valutama takodje rastu.Inflaciju je uzrokovalo enormno stampanje bez pokr
Nbojsa, dipl. inz.
@Hajduk Veljko, hvala vam, sta bismo mi skrbavi sendvicari bez vas intelektualaca pod kojima nam je bilo tako dobro da smo ziveli za dva dolara po danu.
Hajduk Veljko
Brate Trifune, knjigu u sake. Finansiije, treca godina Ekonomskog fakulteta. Sve pise.
Банатмен
Енергетика непрофитабилна?!!! Није, него. Јавна предузећа служе народу. Ко је сам свој мајстор, не рачуна на профит.
Boris, dipl oec
Od svega ovoga najznačajnije je prvo i poslednje: da su najbolje poslovali trgovci i da je prihod banaka uvećan za 77,9 odsto. Privreda Srbije ima sve odlike privreda trećeg sveta: banke, trgovina, stanogradnja, uslužne delatnosti, infrastrukturni projekti, ali zanemarljiva industrijska proizvodnja i uopšte realni sektor, a visoke tehnologije uopšte i ne postoje.
Nebojsa, dipl. inz.
Ima u tome istine, ali ako pogledate istorijski, najvise fabrika i industrije je pozatvarano nazalost za vreme demokratske vlasti - onih za koje sam ja glasao devedesetih. Zato se poslednjih godina otvara na desetine fabrika, Srbija se reindustrijalizuje. A so nema domacih fabrika i preduzetnika, to je pitanje kulture, i od opozicije bi bilo korisnije da pokrenu kurseve, tecajeve i slicne programe nego sto politizuju i blokiraju saobracaj.
Vanja
Od tog profita koliki su procenat napravile firme u domacem vlasnistvu a koliko u stranom? To je pravi pokazatelj gde je taj profit zaista otisao..
Trifun
@Vanja Kakve veze ima da li su firme u domacem ili stranom vlasnistvu? Sve su pravni subjekti Srbije, koji posluju po nasim zakonima , zaposljavaju radnu snagu, placaju poreze, doprinose rastu BDP-a, standarda..Kakva je razlika ako je vlasnik "Maxi-ja" Miskovic ili "Deleze"? Da li je Miskovic,dok je bio vlasnik "Maxi-ja" svoj kapital iznosio i investirao u Sloveniji..? Drzava poreskom politikom stimulise da se ostvareni profit ne iznosi nego se reinvestira u Srbiji. Tako se radi u kapitalizmu
bambi
Bravo! Svaka cast! Jedino je problem sto je kupovna moc gradjana opala tri puta, sto je realna inflacija 120%, sto gradjani ne mogu sebi da priuste ni kilogram paprika, sto na moru nismo bili 17 godina, sto nam je gorivo najskuplje u Evropi, sto jedemo pastetu i hleba? Malo sva ova statistika se ne uklapa bas u realnost?
NS
Evo ja sam se vratio iz Promenade u Novom Sadu. Sve prepuno, redovi pred kasama, ljudi nose kese sa robom, kafici puni, ja ne znam o cemu vi pisete. Ili mozda ne pisete iz Srbije?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.