НАТО припремио план за напад на Русију

НАТО је договорио стратегију за напад на Русију као највећи одбрамбени план од хладног рата. Ово је требало да остане строго поверљиво међу западним војним савезницима, али су хакери успели да упадну у систем и разоткрију тајне алијансе. План садржи 4.400 страница и предвиђа распоређивање 300.000 војника у високом степену приправности у случају наводно могућег напада Русије. У случају претње, главнокомандујућем снагама НАТО-а у Европи, тренутно адмиралу Робу Бауеру, биће дозвољено да доноси низ одлука без додатних одобрења у алијанси.

Литвански национални центар (ЛНЦ) за управљање кризама потврдио је да је цурење података с недавно одржаног самита НАТО-а у Вилњусу повезано са сајбер инцидентом у оквиру владиног система. Шеф ЛНЦ-а Вилмантас Виткаускас потврдио је за Балтичку новинску службу (БНС) да се догодио сајбер напад, чији се обим још утврђује. Према његовим речима, размере напада су вероватно веће него што се мислило, јер су хакери искористили одређене слабости и рањивости ИТ система. Премијерка Ингрид Шимоните наложила је Координационој комисији за заштиту тајних података да процени аутентичност, тајност и потпуност објављених докумената, а полиција је одмах покренула истрагу. За сада није објављено ко је могао да изврши овај хакерски напад, али треба видети коме је у овом тренутку било у интересу да план буде објављен.

Иако није било планирано, делови плана су објављени 10. јула, дан уочи дводневног самита. Делове документа објавио је немачки „Билд”. Немачка ће према овом плану постати најзначајније логистичко чвориште за НАТО. Поред већ постојећег штаба у Измиру, у Турској, планирано је оснивање другог штаба за копнене снаге НАТО-а у Визбадену. Неке чланице алијансе требало би да преузму заштиту савезника источног крила: Немачка ће морати да заштити Литванију, Велика Британија Естонију, а Канада Летонију. Предвиђена је заштита цевовода и друге критичне инфраструктуре у случају саботаже. Чланице НАТО-а намеравају да ојачају јединице опремљене тешким наоружањем, развију системе противваздухопловне одбране, направе залихе ракета дугог домета и артиљеријских система, а поново су потврдили своју посвећеност повећању потрошње за одбрану од најмање два одсто БДП-а.

Али поједине чланице већ су почеле да износе забринутост да ли НАТО озбиљно рачуна на делотворност планова одобрених у Вилњусу. Уколико рачунају, онда ће чланице морати да повећају број војног особља и унапреде његову обуку. То значи континуирано повећање издатака за одбрану европских савезника, а многи сада постављају питање да ли се овај план може испунити.

Сада се Северноатлантска алијанса ослања на 40.000 војника који би могли да се распореде за мање од 15 дана. Међутим, нови модел снага НАТО-а је амбициознији: алијанса жели да има више од 100.000 бораца спремних за борбу у року од десет дана. Планирано је да још 200.000 војника буде на располагању у року од десет до тридесет дана. Осим тога, Северноатлантска алијанса би желела да рачуна на пола милиона резервних снага у року од 30 до 180 дана.

Према речима представника Словачке у НАТО-у Петера Батора, сада је потребно наћи више новца за оружане снаге, али Словачка већ издваја два одсто свог БДП-а за одбрану, што је већ много. Тако ће морати одмах да издвоје више новца за инфраструктуру, складишта и логистику, јер НАТО планира да већину задатака реализује до краја године.

Ђанлука Пастори, стручњак за војна питања с универзитета у Милану, сматра да, ако НАТО озбиљно рачуна на делотворност ових планова, онда мора да повећа број војног особља и унапреди његову обуку. „Северноатлантској алијанси је потребно више формација и опреме, пре свега у централној и источној Европи, као и продубљивање интеграције САД и НАТО-а на оперативном нивоу. Приступање Финске, а очекивано и Шведске, један је од корака у том правцу. Друга мера је континуирани раст одбрамбених издатака европских савезника, што је, међутим, велико питање”, рекао је Пасори за словачку „Правду” и додао да влада Џозефа Бајдена активно учествује у подршци Украјини и одржавању јединства НАТО-а, али резултати председничких избора 2024. године могли би да утичу на позицију САД. С друге стране, може се догодити да Русија дестабилизује ситуацију у регионима дуж дугих рањивих јужних граница НАТО-а, сматра овај стручњак.

Али руски експерти, напротив, указују на учестале покушаје дестабилизације око руских граница и отварање фронта на Јужном Кавказу. Москва на ове претње одговара стварањем војних округа и формирањем нових јединица, запошљавањем војника по уговору, помаже Белорусији у одбрани, постављајући тамо тактичко нуклеарно наоружање и премештајући „вагнеровце”. Кремљ је план НАТО-а већ оценио као повратак алијансе на хладноратовске схеме и припрему конфронтације „једне милијарде” против другог дела човечанства.