NATO pripremio plan za napad na Rusiju

NATO je dogovorio strategiju za napad na Rusiju kao najveći odbrambeni plan od hladnog rata. Ovo je trebalo da ostane strogo poverljivo među zapadnim vojnim saveznicima, ali su hakeri uspeli da upadnu u sistem i razotkriju tajne alijanse. Plan sadrži 4.400 stranica i predviđa raspoređivanje 300.000 vojnika u visokom stepenu pripravnosti u slučaju navodno mogućeg napada Rusije. U slučaju pretnje, glavnokomandujućem snagama NATO-a u Evropi, trenutno admiralu Robu Baueru, biće dozvoljeno da donosi niz odluka bez dodatnih odobrenja u alijansi.

Litvanski nacionalni centar (LNC) za upravljanje krizama potvrdio je da je curenje podataka s nedavno održanog samita NATO-a u Vilnjusu povezano sa sajber incidentom u okviru vladinog sistema. Šef LNC-a Vilmantas Vitkauskas potvrdio je za Baltičku novinsku službu (BNS) da se dogodio sajber napad, čiji se obim još utvrđuje. Prema njegovim rečima, razmere napada su verovatno veće nego što se mislilo, jer su hakeri iskoristili određene slabosti i ranjivosti IT sistema. Premijerka Ingrid Šimonite naložila je Koordinacionoj komisiji za zaštitu tajnih podataka da proceni autentičnost, tajnost i potpunost objavljenih dokumenata, a policija je odmah pokrenula istragu. Za sada nije objavljeno ko je mogao da izvrši ovaj hakerski napad, ali treba videti kome je u ovom trenutku bilo u interesu da plan bude objavljen.

Iako nije bilo planirano, delovi plana su objavljeni 10. jula, dan uoči dvodnevnog samita. Delove dokumenta objavio je nemački „Bild”. Nemačka će prema ovom planu postati najznačajnije logističko čvorište za NATO. Pored već postojećeg štaba u Izmiru, u Turskoj, planirano je osnivanje drugog štaba za kopnene snage NATO-a u Vizbadenu. Neke članice alijanse trebalo bi da preuzmu zaštitu saveznika istočnog krila: Nemačka će morati da zaštiti Litvaniju, Velika Britanija Estoniju, a Kanada Letoniju. Predviđena je zaštita cevovoda i druge kritične infrastrukture u slučaju sabotaže. Članice NATO-a nameravaju da ojačaju jedinice opremljene teškim naoružanjem, razviju sisteme protivvazduhoplovne odbrane, naprave zalihe raketa dugog dometa i artiljerijskih sistema, a ponovo su potvrdili svoju posvećenost povećanju potrošnje za odbranu od najmanje dva odsto BDP-a.

Ali pojedine članice već su počele da iznose zabrinutost da li NATO ozbiljno računa na delotvornost planova odobrenih u Vilnjusu. Ukoliko računaju, onda će članice morati da povećaju broj vojnog osoblja i unaprede njegovu obuku. To znači kontinuirano povećanje izdataka za odbranu evropskih saveznika, a mnogi sada postavljaju pitanje da li se ovaj plan može ispuniti.

Sada se Severnoatlantska alijansa oslanja na 40.000 vojnika koji bi mogli da se rasporede za manje od 15 dana. Međutim, novi model snaga NATO-a je ambiciozniji: alijansa želi da ima više od 100.000 boraca spremnih za borbu u roku od deset dana. Planirano je da još 200.000 vojnika bude na raspolaganju u roku od deset do trideset dana. Osim toga, Severnoatlantska alijansa bi želela da računa na pola miliona rezervnih snaga u roku od 30 do 180 dana.

Prema rečima predstavnika Slovačke u NATO-u Petera Batora, sada je potrebno naći više novca za oružane snage, ali Slovačka već izdvaja dva odsto svog BDP-a za odbranu, što je već mnogo. Tako će morati odmah da izdvoje više novca za infrastrukturu, skladišta i logistiku, jer NATO planira da većinu zadataka realizuje do kraja godine.

Đanluka Pastori, stručnjak za vojna pitanja s univerziteta u Milanu, smatra da, ako NATO ozbiljno računa na delotvornost ovih planova, onda mora da poveća broj vojnog osoblja i unapredi njegovu obuku. „Severnoatlantskoj alijansi je potrebno više formacija i opreme, pre svega u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i produbljivanje integracije SAD i NATO-a na operativnom nivou. Pristupanje Finske, a očekivano i Švedske, jedan je od koraka u tom pravcu. Druga mera je kontinuirani rast odbrambenih izdataka evropskih saveznika, što je, međutim, veliko pitanje”, rekao je Pasori za slovačku „Pravdu” i dodao da vlada Džozefa Bajdena aktivno učestvuje u podršci Ukrajini i održavanju jedinstva NATO-a, ali rezultati predsedničkih izbora 2024. godine mogli bi da utiču na poziciju SAD. S druge strane, može se dogoditi da Rusija destabilizuje situaciju u regionima duž dugih ranjivih južnih granica NATO-a, smatra ovaj stručnjak.

Ali ruski eksperti, naprotiv, ukazuju na učestale pokušaje destabilizacije oko ruskih granica i otvaranje fronta na Južnom Kavkazu. Moskva na ove pretnje odgovara stvaranjem vojnih okruga i formiranjem novih jedinica, zapošljavanjem vojnika po ugovoru, pomaže Belorusiji u odbrani, postavljajući tamo taktičko nuklearno naoružanje i premeštajući „vagnerovce”. Kremlj je plan NATO-a već ocenio kao povratak alijanse na hladnoratovske sheme i pripremu konfrontacije „jedne milijarde” protiv drugog dela čovečanstva.