Што више уздржаних, веће шан­се Ср­бије

Уколико се нека држава уздржи од гла­сања на Ге­нерал­ној скупшти­ни УН, шан­се Ср­бије да про­ђе ње­на ини­ција­тива да се затра­жи мишље­ње Ме­ђу­народ­ног суда правде о легал­ности про­гла­шења независно­сти Ко­сова, повећа­вају се. По­што се уздржани не рачунају, а њих ће вероват­но бити, за срп­ску ини­ција­тиву не мора да гла­са 96 земаља, односно половина чла­ница овог тела. До­вољно је да од оних који гла­сају буде је­дан глас више за предлог Ср­бије, каже у раз­говору за „По­литику” др Ти­бор Ва­ради, про­фесор међу­народ­ног пра­ва и је­дан од заступника Ср­бије у спо­ру Ср­бије и Бо­сне и Херцеговине пред судом у Ха­гу и додаје да ће за нас бити минус уко­лико се од гла­сања уздржи нека земља од које смо оче­кивали да нас подржи.

За­што се неке запад­не земље, пре све­га САД, Фран­цуска и Ен­гле­ска, про­тиве овој ини­ција­тиви и говоре о томе као о антие­вропском понашању Ср­бије?

То заи­ста не може да се тре­тира тако. Ретко о нечему говорим тако без резер­ве. Фран­цуски амбасадор у Ује­диње­ним нација­ма Мо­рис Ри­пер је ипак додао да Ср­бија има пра­во на то. Ствар је у томе да је тим државама нелагод­но јер ако ствар дође пред суд не зна се какав став ће зау­зети и врло је могуће да ће рећи да при­зна­ње није било у складу са међу­народ­ним пра­вом, а то су државе које има­ју моћ и тра­дицију засно­вану на међу­народ­ном пра­ву. Ни­је лагод­но ни про­тивити се тој ини­ција­тиви, јер Ср­бија није напала оружјем Ко­сово него је тра­жила да конач­ну реч да међу­народ­но пра­во. Подсетио бих на Ор­вела који је написао да је реч демокра­тија једна од оних чији корисни­ци страшно пазе да је не вежу за неки сми­сао, јер моћне државе воле да зову демократским оне земље које су на њи­ховој страни. А ако би реч везали за неки сми­сао онда би то било тешко. Ако је све „суи генерис” (је­дин­ствени слу­чај), могу да раде шта хоће.

По­сто­ји боја­зан да би нека земља могла под­нети аманд­ман на предлог Ср­бије, тако да се од суда у Ха­гу тра­жи да се изја­сни и о Ју­жној Осетији?

То је заи­ста у игри. Ни­је сасвим лако рећи да ли нам то иде у при­лог или не. Ја сам бли­жи томе да би нам то било од користи. У међу­вре­мену се нешто врло крупно десило и у Ба­ски­ји. До­ста тесном већи­ном про­шла је ини­ција­тива да се рас­пише референ­дум који би могао да води и до оса­моста­ље­ња овог дела Шпаније. Ме­ђу­тим, Уставни суд Шпаније је 11. сеп­тем­бра донео одлуку да референ­дум не би био у складу са уставом јер се о независно­сти не могу изја­сни­ти само Ба­ски пошто је то ствар свих гра­ђа­на Шпаније. Ни­је тешко повући паралеле са Ко­совом

(/slika2) Ко­лико то иде нама у при­лог?

Ло­гич­но би било да то поја­чава нашу аргумен­тацију јер има више сличних ситуа­ција у све­ту па је и потре­ба да се зау­зме начелан став већа. Ме­ђу­тим, велике силе су увек хте­ле да за себе резер­вишу могућност да сличне ствари тре­тирају на раз­личити начин. И због тога се инсисти­ра на томе да је Ко­сово је­дин­ствен слу­чај. Не­што бла­жом реториком, али је и Ру­сија рекла за Осетију и Аб­хазију да су је­дин­ствен слу­чај.

На­ма би било у интересу да се ту уплету Осетија и можда Ба­ски­ја те да суд зау­зме начелан став.

Да ли је могуће да суд зау­зме став који неће недво­сми­сле­но дати за пра­во ни Ср­бији ни оним земља­ма које су при­зна­ле Ко­сово?

Уколико ини­ција­тива дође пред суд, шан­се Ср­бије су велике. Мо­гуће је, међу­тим, и то да суд зау­зме ста­новиште које није сасвим једносми­сле­но. Пи­тање које ми поста­вља­мо је­сте ја­сно, али не тре­ба заборавити ни да питање које иде пред суд не мора бити оно које смо ми предложили него које ће на кра­ју да фор­мулише Ге­нерал­на скупшти­на. Пи­тање може да остане са фокусом само на Ко­сову, а може да буде и начел­није и да обу­хва­ти и Ју­жну Осетију и Ба­ски­ју. То би повећа­ло шан­се да питање про­ђе на Ге­нерал­ној скупшти­ни.

Ко­лико је опа­сна наја­ва министра Је­ремића да при­хва­тамо одлуку суда каква год била, колико нам то везује руке у даљој бор­би за Ко­сово?

То је вероват­но поја­чало нашу позицију, али носи и одређе­ни ризик Треба рећи и то да је дија­пазон могућих потеза Ср­бије, ако искљу­чимо оружје, врло узак. На сто­лу су биле и тужбе и то није антие­вропски, то је правни пут, али и тужба не би има­ла за после­дицу вра­ћа­ње Ко­сова у окриље Ср­бије. Уколико би се тужба завршила успехом има­ла би политич­ко-правни ефе­кат, али ипак став има ја­чу сна­гу. Драматич­на је раз­лика када Ко­шту­ница, Та­дић, Је­ремић или Цвет­ковић кажу да је про­гла­шење независно­сти мимо међу­народ­ног пра­ва, и када то каже Ме­ђу­народ­ни суд правде.